Крсне славе су јединствени српски обичај који представља спој духовности, породичног насљеђа и културног богатства.
Током новембра, вјерници славе десет крсних слава, од којих свака има своје посебне обичаје и значење.
Преподобни Прохор Пчињски (1. новембар)
Свети Прохор, који је живио у 11. вијеку, познат је по молитви и самоћи у јужној Србији. Његово име везује се за сусрет са будућим византијским царем Romaном ИВ Диогеном, коме је прорекао владавину. Цар је подигао манастир Светог Прохора Пчињског, значајну српску православну светињу.
Вјерници му се моле за здравље, исцјељење, породични мир и заштиту од невоља. Крсна слава се обиљежава припремом славског колача, жита, вина и паљењем славске свијеће, уз молитву и заједништво. Трпеза је мрсна или посна, зависно од дана у седмици и црквеног календара.
Свети великомученик Димитрије – Митровдан (8. новембар)
Свети Димитрије, рођен у Солуну крајем трећег вијека, био је царски намјесник који је отворено исповиједао хришћанство и због тога мучен и погубљен. Познат је као Мироточиви због светог мира које је потекло из његових моштију.
Митровдан је једна од најчешћих крсних слава у Србији, обиљежава се славским колачем, житом, вином и свијећом. Повезан је са почетком зимског периода и завршетком пољских радова. Postоји народна изрека која подсјећа на хајдучке обичаје везане за овај дан.
Преподобни Аврамије Затворник (11. новембар)
Свети Аврамије, из четвртог вијека, познат је по животу у самоћи, посту и молитви, као и по проповиједању хришћанства. Вјерници му се моле за духовну снагу и помоћ у искушењима. Слава се обиљежава молитвом, славским колачем, житом, вином и свијећом, уз поштовање црквеног календара.
Свети Козма и Дамјан – Врачеви (14. новембар)
Браћа Козма и Дамјан били су љекари из Мале Азије у трећем вијеку, познати као безсребреници јер нису узимали новац за лијечење. Поштују се као заштитници болесних и љекара. На овај дан вјерници палесвијеће за здравље и избјегавају тешке физичке послове. Слава се обиљежава традиционалним обичајима и окупљањем породице.
Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц (16. новембар)
Свети Георгије, римски војник и мученик из четвртог вијека, симбол је храбрости и побједе добра над злом. Ђурђиц се слави као јесења слава, уз молитву и окупљање породице. Према народним обичајима, на овај дан се не раде тешки послови.
Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан (21. новембар)
Архангел Михаило, вођа небеске војске, симболизује снагу и заштиту. Аранђеловдан је честа крсна слава, а вјерници се моле за здравље и заштиту дома. На овај дан се избјегавају тешки послови, а празник се проводи у миру и молитви.
Свети краљ Стефан Дечански – Мратиндан (24. новембар)
Стефан Дечански, српски краљ из 14. вијека, познат по својој вјери и истрајности, задужио је народ манастиром Високи Дечани. Мратиндан означава почетак хладнијег периода и прати га обичај да се не раде тешки послови. Слава се обиљежава у кругу породице уз молитву и гостопримство.
Свети Јован Милостиви (25. новембар)
Свети Јован Милостиви, патријарх Александрије из шестог и седмог вијека, познат је по помоћи сиромашнима и болеснима. Вјерници му се моле за здравље и снагу да буду племенити. Слава се обиљежава молитвом и припремом славског колача, жита, вина и свијеће.
Свети Јован Зlatоусти (26. новембар)
Свети Јован, архиепископ Цариграда из четвртог вијека, познат је по проповиједању и Светој литургији која носи његово име. Вјерници му се моле за мудрост и духовни мир. Празник подсјећа на важност доброте и искрености. Слава се обиљежава у складу са правилима поста.
Свети апостол и јеванђелиста Матеј (29. новембар)
Свети Матеј, бивши цариник и један од Исусових ученика, написао је Јеванђеље које носи његово име. Проповиједао је хришћанство и ширио поруку љубави и праштања. Вјерници му се моле за мудрост и благослов породице. Слава се обиљежава молитвом и поштовањем светитеља, уз славску трпезу прилагођену Божићном посту.
