Четири особе ухапшене су на ширем подручју Бенковца због сумње да би могле бити повезане са изазивањем пожара на задарском подручју, али случај је веома брзо добио и много озбиљнију димензију – у хрватским медијима посебно се истиче да су тројица ухапшених српске националности, док се већ провјерава и могућност квалификације дјела као тероризма.
Према информацијама које преносе хрватски медији, међу ухапшенима су тројица хрватских држављана српске националности и једна страна држављанка.
Оно што посебно привлачи пажњу јесте чињеница да криминалистичка истрага још није завршена, полиција није саопштила идентитете осумњичених, нити је званично објављено са којим конкретним пожарима се четворка повезује.
Упркос томе, податак о српској националности тројице ухапшених већ је завршио у насловима хрватских медија.
Још озбиљније звучи информација да се у случај укључио УСКОК и да се провјерава постоје ли елементи кривичног дјела тероризма.
Према писању Indexа, брачни пар је наводно у близини Раштевића код Бенковца примијетио четири особе како палеватру, након чега је обавијештена полиција. Полицијски службеници потом су лоцирали возило у којем су се налазиле четири особе и привели их.
Међутим, тек криминалистичка истрага треба да утврди шта се заиста догодило, да ли су ухапшени повезани са једним или више пожара, који су били њихови евентуални мотиви и постоји ли уопште основ да се говори о тероризму.
Зашто је националност већ толико важна?
Управо због тога остаје питање због чега се у овој фази поступка толико наглашава национална припадност тројице осумњичених.
Ако је ријеч о особама осумњиченим за намјерно изазивање пожара, одговорност мора бити индивидуална и утврђена на основу доказа, без обзира на то да ли је починилац Србин, Хрват или припадник било којег другог народа.
Посебно осјетљиво постаје када се уз наглашавање српске националности готово истовремено у јавности појављује и ријеч „тероризам“.
Тероризам је једна од најтежих могућих квалификација кривичног дјела и подразумијева много више од самог изазивања пожара. Зато ће бити важно видјети на основу којих доказа истражиоци уопште разматрају такву могућност и да ли ће она опстати након завршетка истраге.
За сада је, према доступним информацијама, ријеч управо о томе – могућности која се провјерава, а не утврђеној чињеници.
Кривицу треба да утврде докази, а не националност
Уколико се докаже да су ухапшени намјерно изазивали пожаре, за такво дјело треба да одговарају у складу са законом.
Али исто тако, чињеница да су тројица осумњичених Срби не би смјела сама по себи имати било какву улогу у утврђивању њихове кривичне одговорности нити бити основ за стварање колективне сумње према Србима који живе у Хрватској.
Због тога ће овај случај бити потребно пажљиво пратити.
Истрага тек треба да одговори на најважнија питања: шта су ухапшени заиста урадили, са којим пожарима су повезани, какви докази постоје против њих и – можда најважније – на основу чега се већ разматра квалификација тероризма.
Док тих одговора нема, националност осумњичених не би требало да буде замјена за доказе.
