Рекордно високе температуре које су захватиле регион представљају озбиљан изазов за здравље грађана, посебно најосјетљивијих група. Српски кардиолог Предраг Митровић упозорава да током топлотних таласа долази до ширења крвних судова и пада крвног притиска, због чега организам покушава да се прилагоди екстремним временским условима.
Апелује на грађане да уносе велику количину воде како би се хидрирали и избјегавају излагање сунцу током најтоплијег дијела дана.
„Код топлотног удара долази до осцилација крвног притиска, то увек реагује прво. Наш организам се супротставља промени спољашње температуре, промени влажности ваздуха и барометарског притиска. Наш организам покушава да парира спољној средини и тада долази до варирања крвног притиска“, рекао је Митровић за Тањуг.
Одговарајући на питање који се симптоми најчешће појављују током топлотног удара, Митровић је навео несаницу, малаксалост, мучнину, губитак свијести, нагло повраћање, отежано дисање, болове при дисању, грчеве у ногама, сувоћу коже и рекао да су то и сви симптоми које може дати повишена температура.
„Осим тих симптома, они најтежи облици су телесна температура изнад 39 степени, нагло повраћање и губитак свести“, рекао је Митровић.
Бол у предјелу срца
Он је навео да симптом који никако не би требало игнорисати јесте бол у предјелу срца.
„Бол у грудима који се јавља обично у пределу срца, шири се ка левом рамену или руци, може да буде еквивалент бола у врату или леђима. То је нама знак да је нешто са срчаним мишићем, или почетак срчаног удара или лоша исхрана срца која је увод у срчани удар. То је нешто чега се плашимо максимално“, рекао је Митровић.
Додао је да и главобоља и несвјестица могу да указују на кардиоваскуларни систем читавог тијела, односно варијацију крвног притиска која може секундарно изазвати пуцање крвног суда или срчани удар.
Користити терапију
Он је посавјетовао грађане који имају преписану терапију за крвни притисак да је не коригују без консултације са надлежним кардиологом.
„Postоје ситуације када не можете да помогнете сами себима, зато смо ми ту. Чак и тада постоје такве компликације када заиста уз све могуће дијагностичке методе, терапијске модалитете, једноставно неке ствари не могу да се излече. Деси се некада и пуцање аорте, дисекција аорте, нешто што изазове нагли скок температуре и некада не стигнете на време. Тако да заиста није за шалу“, рекао је Митровић.
Говорећи о пацијентима који пате од кардиоваскуларних болести, Митровић је навео да је ту основни проблем динамика крвних судова, односно њихово грчење, спазам и опуштање у зависности од спољне температуре што изазива све компликације.
„Та динамика крвних судова се дешава у самом срчаном мишићу. Срце има три крвна суда као троножац који напајају наш срчани мишић крвљу и постоји динамика њиховог ширења и скупљања. Ако имамо неке промене на крвним судовима за које не знамо, онда доћи до појаве такозваног акутног коронарног синдрома, односно до појаве напада ангине пекторис, што даље може проузроковати запушење крвног суда срца и настанак срћаног удара, односно инфаркта миокарда“, објаснио је Митровић.
Апел грађанима
С тим у вези, упутио је апел грађанима да током топлотног таласа обезбиједе баланс уноса течности, односно да повећају унос течности, јер када је топло губе доста течности.
Осим тога, навео је и да грађани треба да избјегавају боравак на сунцу током најтоплијег дијела дана, односно од 10 до 18 часова, а да ако не могу да одложе излазак из куће онда са собом понесу и флашицу воде.
Митровић је рекао да су током трајања топлотног таласа најугроженији хронични болесници, дијабетичари, старија популација, односно људи старији од 65 година и дјеца.
„Сензитивност код млађих људи је боља него код старијих. Млади људи могу дуже да издрже зато што сви рецептори који постоје у организму су очуванији и боље раде. Међутим, и они имају одређени праг. Када се пређе одређена количина надражаја, проширења крвних судова због топлоте, и они могу да добију исто што и старији људи. Дакле, код њих је само издржљивост мало дужа, међутим нису заштићени ни од каквих болести“, рекао је Митровић.
Он је навео да грађани уколико наиђу на неког коме није добро треба да помогну на тај начин што ће их склонити са сунца у хладовину и пробати да их охладе хладним облогама, дати им да попију течност, провјере им пулс и позову хитну помоћ уколико је то потребно.
Опасности уласка у климатизован простор
Одговарајући на питање о наглој промјени температуре, уласку са 40 степени Целзијуса у климатизовани простор гдје је температура око 20 степени Целзијуса, Митровић је рекао да тада долази до наглог скупљања крвних судова и тада може доћи и до пуцања крвног суда свуда, па и у мозгу, што даље води до појаве шлога.
„Све што је нагло ван нашег тела, нашем организму не прија. Наш организам реагује на сваку промену. Када нагло дође до пада температуре, имамо нагло скупљање крвних судова. У том тренутку ми имамо васкуларно корито које прима око пет литара крви и када се оно смањи за 50 одсто, нагло се повишава крвни притисак и тада може доћи и до пуцања крвног суда свуда. То су нагли поремећаји где наш организам пожели да се што пре прилагоди спољној температури и да регулише унутрашње механизме и у зависности од тога колико имамо година и да ли болујемо од неких болести може доћи и до појединих оштећења. Тако да се ми највише плашимо тих наглих промена које су, нажалост, последњих деценија све чешће“, рекао је он.
