Српски посланици у Скупштини БиХ 24. октобра 1991. године конституисали су Скупштину српског народа БиХ као одговор на, како су навели, исцрпљене институционалне оквире који су гарантовали равноправан живот народа у БиХ. Ова одлука услиједила је због, како је наведено, очите мајоризације и наметања политичке воље насилним путем, саопштили су Клуб посланика Српске демократске странке БиХ и Српског покрета обнове.
Овај догађај био је дио ширег процеса распада Југославије и стварања нових држава, у којем су се републике бивше Југославије, укључујући БиХ, суочавале са политичком кризом и оживљавањем национализма. У БиХ су током 1990. године формиране кључне политичке странке на националној основи: Странка демократске акције (СДА) код Бошњака, Српска демократска странка (СДС) код Срба и Хрватскадемократска заједница (ХЅ) код Хрвата.
На првим вишестраначким изборима крајем 1990. године, ове странке су освојиле већину мандата у Скупштини СР БиХ, а Алија Изетбеговић из СДА изабран је за предсједника. Међутим, политичке тензије су расле, а Срби су се противили разбијању Југославије и осамостаљењу БиХ, што је довело до формирања српских аутономних области и коначно до проглашења Српске Републике БиХ 9. јануара 1992. године.
Српски посланици су, незадовољни одлукама већине у Скупштини БиХ, напустили велику салу и прешли у мању, плаву салу, гдје су основали Скупштину српског народа у БиХ. Међу њима су били и каснији значајни политички лидери попут Момчила Крајишника и Драгана Калинића. Овај чин означио је почетак институционалног оснивања Републике Српске и њених институција.
Посланици су истицали да су настојали да одлуке у Скупштини доносе консензусом, али да су често били прегласавани, што је довело до њиховог политичког раздвајања. Такође, одржан је и српски референдум о останку у Југославији, који је био у супротности са референдумом о независности БиХ који су бојкотовали Срби.
Скупштина српског народа у БиХ, касније Народна скупштина Републике Српске, сматра се темељем суверенитета и воље српског народа у БиХ. Њено сједиште је првобитно било у Сарајеву, потом у Палама током рата, а од 1998. године у Бањалуци. Мандат посланика је од 2002. године продужен на четири године.
У интервјуима поводом 35 година од тих догађаја, учесници су истакли важност заједништва и позвали на толеранцију и дијалог између политичких снага у Републици Српској, наглашавајући потребу за очувањем дејтонске позиције Српске у БиХ и спремност на суочавање са будућим економским изазовима.
