Клима-уређаји су током љетњих врућина постали неизоставан дио свакодневице. Међутим, многи се питају да ли цјелодневни боравак у климатизованим просторијама може негативно да утиче на здравље или је ријеч о неоправданом страху.
Стручњаци истичу да правилно коришћење клима-уређаја доноси више користи него штете. Током екстремних врућина климатизоване просторије могу значајно смањити ризик од топлотног удара, исцрпљености и других здравствених компликација, посебно код старијих особа, хроничних болесника и мале дјеце. Истраживања показују да расхлађивање простора може чак допринијети смањењу броја хоспитализација и смртности током великих топлотних таласа.
Ипак, дуготрајан боравак под климом може изазвати одређене тегобе. Клима исушује ваздух, што код појединих људи доводи до суве коже, иритације очију, зачепљеног носа или бола у грлу. Особе које болују од астме или других хроничних болести дисајних путева могу осјетити погоршање симптома уколико је ваздух превише хладан или сув.
Проблем може представљати и велика разлика између спољне и унутрашње температуре. Нагли прелазак из простора расхлађеног на 22 степена у спољашњу температуру од 35 или 40 степени представља стрес за организам. Посљедице могу бити главобоља, умор, болови у мишићима, кашаљ или отежано дисање, нарочито код осјетљивијих особа.
Посебну пажњу треба посветити одржавању клима-уређаја. Ако се филтери не чисте редовно, у уређају се могу развити бактерије, буђ и други микроорганизми који могу изазвати респираторне проблеме или алергијске реакције. Стручњаци наглашавају да је ризик од озбиљних инфекција, попут легионарске болести, много већи код великих централних система него код кућних клима, али редовно сервисирање остаје обавезно.
Још један проблем може бити недовољно провјетравање просторија. Ако клима ради цијели дан, а прозори се не отварају, долази до накупљања угљен-диоксида и других загађивача у ваздуху, што може изазвати поспаност, пад концентрације и осјећај умора.
Како би клима била савезник, а не непријатељ здравља, препоручује се да температура у просторији буде око шест до осам степени нижа од спољне температуре, да ваздух не буде усмјерен директно према људима, да се просторије повремено провјетравају и да се уређај редовно чисти и сервисира. На тај начин могуће је уживати у пријатној температури уз минималан ризик по здравље.
