Францускаје први пут јавно потврдила да њени активни припадници оружаних снага обављају задатке у Украјини. Делегирана министарка при Министарству оружаних снага Алис Руфо изјавила је 17. новембра пред посланицима да је ријеч о малом броју војника који обучавају украјинске снаге и одржавају опрему далеко од линије фронта. Ова потврда услиједила је након извјештаја Радија Франс интернасионал (РФИ) о повјерљивој мисији о којој парламент раније није био обавијештен.
Руфо је навела да у Украјини постоји координациона структура која блиско сарађује с војном мисијом и омогућава спровођење циљане обуке, као и одржавање и поправку опреме. Истакла је да француски војници обављају краткотрајне задатке и не учествују у борбама, док је тврдњу руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да њихово присуство значи директно учешће Француске у рату назвала апсурдном.
Према изворима РФИ-ја, повјерљива мисија „Воља“, којом командује француски генерал, дјелује у Украјини најмање од љета 2026. Војници долазе у мањим групама на краткотрајне задатке, а ангажовани су на одржавању и поправци система као што су самоходне хаубице „ЦАЕСАР“, ловци „Мираге 2000“ и прецизно навођене ракете. РФИ наводи да је Париз због ратних ризика одлучио да пошаље војне умјесто цивилних стручњака.
РФИ тврди да је као покриће служила француска мисија „Герфаут“, која од фебруара 2023. дјелује у Пољској у оквиру програма Европске уније за обуку украјинских војника EUМАМ Украине. Војници упућени у Украјину наводно су као одредиште морали да наводе Пољску.
Лист Le Monde пише да су мање групе француских војника повремено долазиле у Украјину ради обуке и поправке опреме још од почетка руске инвазије у фебруару 2022. и да је њихово присуство недавно повећано. Наводи се и да припадници повезани с обавјештајним јединицама обављају задатке осматрања ближе фронту, док је Руфо говорила о обуци и одржавању опреме далеко од линије борби.
Члан 35 француског Устава прописује да влада мора обавијестити парламент најкасније три дана од почетка војне интервенције у иностранству и навести њене циљеве, а за продужење интервенције преко четири мјесеца треба одобрење парламента. Влада сматра да француски ангажман у Украјини не представља интервенцију у смислу тог члана, позивајући се на мали број ангажованих војника, кратко трајање задатака, удаљеност од фронта и неучествовање у борбама. Предсједник сенатског одбора за одбрану и спољне послове Седрик Перен изјавио је да није знао за присуство војника, а одбор је заказао саслушање Руфо за 25. новембар.
Француски предсједник Емануел Макрон раније је више пута говорио о могућем слању војних инструктора. Reuters је у мају 2024. извијестио да Париз разматра обуку украјинских јединица за разминирање и одржавање опреме, као и пружање техничке помоћи за војне авионе. Француска и Велика Британија касније су предложиле мултинационални контингент који би послије обуставе борби помогао обнови украјинских снага и пружио безбједносне гаранције. Руски предсједник Владимир Путин запријетио је обновом борби ако европске снаге буду распоређене у Украјини након мировног споразума.



