За 55 дана изгубио сам 30 килограма, рекао је бивши логораш Остоја Шарчевић данас, у понедјељак, 20. јула 2026. у Дервенти, гдје је стигла група америчких тужилаца, који истражују злочине над Србима у логорима Рабић и Дом војске.
Најважније:
- Амерички тужиоци саслушавају бивше логораше из Дервенте.
- Детаљно испитивали о осумњиченима и злочинима.
- Истрага усмјерена на особе које живе у САД.
- Логораши очекују да одговорни буду процесуирани.
Тужиоци, како се вјерује, прикупљају податке о лицима настањеним у Америци, која су починила злочине у Дервенти током 1992. године, а планирано је да у четири дана осам српских логораша да изјаве америчким истражиоцима, у просторијама Основног суда у Дервенти.
„На Чардаку сам заробљен 26. априла 1992. године. Отјеран сам у Дом војске, заробљеник, гдје сам провео 55 дана. За тих 55 дана побјегао сам са 48 килограма, тако ми је било ‘фино’ да сам за 55 дана изгубио 30 килограма“, рекао је Шарчевић, пише RTРС.
„Да се чује наш глас“
Бивши логораш Перо Новаковић навео је да су на путу да се нешто докаже.
„На путу смо да се нешто докаже, да се чује наш глас о томе како смо прошли у Дервенти за вријеме рата од стране појединаца који су се разбјежали по свијету, а поготово у Америку, јер тамо је бољи живот, били су заштићени. Надам се да ће свако од њих доћи овдје и да ће морати да одговара за оно што су радили. Има их много и у Аустралији“, рекао је Новаковић.
Свједочио је данас пред истражиоцима и Жељко Стајчић, који није дао изјаве за новинаре, а тужиоци су саслушали и предсједника Удружења логораша ДервентаДрагу Кнежевића.
Шта су питали Кнежевића
„Питали су ме шта се све дешавало у логорима Рабић и Дом војске. Детаљно су ме све питали. Ради се о више осумњичених лица, али не могу говорити имена ради истраге. Баш су детаљно испитивали о сваком том лицу које је починило злочине овдје, па чак и какве су чизме имали“, рекао је Кнежевић.
Он је додао да ће тужиоци одрадити посао када се врате у САД.
Прошли голготу
„Ово је дало некакву наду нама ратним логорашима који смо прошли голготу у тим логорима, мучење и патњу. Ти амерички тужиоци су се интересовали шта се дешавало у логорима. Они су засад изабрали осам заробљеника и ја не могу да говорим о неким именима, али претпостављам да има доста оних који су промијенили своја имена, а чинили су овдје ратне злочине, па отишли у Америку мислећи да их више никада неће стићи истина и правда“, рекао је Кнежевић.
Према његовим ријечима, амерички истражиоци – тужиоци највише пажње посветиће случајевима који се односе на браћу Муриса и Хариса Скелића.
„Амерички истражиоци заинтересовани су за браћу Скелиће, поготово што су на основу лажних исказа да нису били учесници протеклог рата добили радне дозволе и визе за боравак у САД“, рекао је Кнежевић.
Страшни злочини
Предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац нада се да је долазак америчких истражилаца – тужилаца у Дервенту коначно почетак истраге која ће довести до судског спора и да ће одговарати починиоци страшних злочина над Србима.
Она је рекла Срни да Тужилаштво БиХза 30 и више година није нашло за сходно да се бави злочинима над Србима у протеклом рату у логору за Србе у Дервенти.
„И, ево, данас имамо вијест да су истражиоци из Америке дошли да испитају људе који су били у том логору, преживјели страшне тортуре и сад ће посвједочити шта се све дешавало“, навела је Граорчева.
Крајње вријеме
В.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић каже да је крајње вријеме да се успостави систем одговорности унутар правосуђа БиХ јер они који су годинама били дужни да спроводе истраге, подижу оптужнице и процесуирају одговорне за ратне злочине над Србима морају сносити одговорност за нечињење.
„Тридесет двије године нечињења не могу се више оправдавати ни сложеношћу предмета, ни недостатком времена, ни било каквим другим изговорима“, нагласио је Нуждић.
У Дервенти су током протеклог рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и тадашње муслиманске снаге напале локално становништво српске националности. Формирани су логори за Србе, међу којима су најозлоглашенији били у Дому војске и на локацији Рабић.
