Након што је почетком овог мјесеца први пут пропала сједница такозваног Савјета за примјену мира (ПИК) у БиХ због различитих погледа Америке и EUна OHR, уз ранију оставку Кристијана Шмита, пажња је преусмјерена на 30. јун који је означен као датум када би требало да услиједи нови покушај избора високог представника, али све је и даље на танком леду.
Неименовање новог високог представника на посљедњем засједању ПИК-а 3. и 4. јуна у Сарајеву, уз повишен тон у комуникацији између Америке и Европе по завршетку, продубило је расцјеп у међународној заједници у погледу на OHR до мјере да су САДупозориле да би могле и да преиспитају своју улогу у међународном присуству у БиХ.
Озбиљније полемике о високом представнику су отворене у мају након што је Шмит, који од доласка у OHR 2021. нема подршку Српске јер није именован у складу са Дејтонским споразумом, поднио оставку као и сједнице Савјета безбједности Уједињених нација (СБ UN) на којој је потврђен нови поглед САД на Канцеларију високог представника (OHR).
За разлику од Канцеларије високог представника, који је дио БиХ из Дејтона, ПИК је, наиме, неформална група држава која, као тијело, није предвиђено Дејтонским споразумом, али је у међувремену кумовао такозваним бонским овлашћењима и демонстрацији силе високих представника те приграбио и мандат да их именује на кључну позицију у OHR-у.
Њихова одлука о именовању Шмита 2021. и то без пратеће Резолуције СБ UN била је кап која је прелила чашу. Тада је и Руска Федерација најавила да више неће учествовати у ПИК-у у којем главну ријеч воде представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Уједињеног Краљевства, САД и EU, под предсједништвом високог представника.
Међутим, турбуленције на релацији САД – EU и различитих погледи усљед заокрета у америчком погледу на OHR и овлашћења високог представника, по анексу десет, су доношење одлуке одгодиле до краја мјесеца.
Преговори
Сви високи представници у БиХ су, наиме, до сада долазили из европских земаља, а замјеници су биле америчке дипломате те је, углавном, унапријед било познато ко преузима мандат.
У сусрет посљедњој сједници ПИК-а откривено је да има неколико кандидата за високог представника, али су се издвојила два имена. То су италијански дипломата Антонио Занарди Ландија, иза којег је стала САД, те Рене Троказ, кога је предложила Француска, уз подршку Њемачке и Велике Британије.
Овај пут, ни дан пред сједницу није познато да ли ће и који кандидат добити подршку тако да је отворена и могућност да Шмит остане још неко вријеме.
Према појединим наводима, амерички притисак на EU није уродио плодом јер Европљани траже да, уколико италијански дипломата засједне у фотељу, не повлачи ниједну од одлука претходника на тој позицији.
С друге стране, према истим изворима, ако избор Француске и Њемачке буде изабран, САД пријете да би могле обуставити финансирање OHR-а. Помињао се и „подијељени“ мандат, односно одређено вријеме и за једног и другог.
Правник из Сарајева Дамир Сакић истиче да би једино правно прихватљиво било да ПИК цијелу ствар прослиједи СБ UN који би требало да, у најбољем случају, донесе резолуцију којом би била окончана мисија OHR или исти акт којим би био именован нови високи представникса ограниченим мандатом, овлашћењима у оквиру Дејтона, уз механизам преиспитивања досадашњих одлука.
– На дипломатској сцени свједочимо једном latентном сукобу САД и EU око избора кандидата. Став администрације Доналда Трампа је да 30. јун треба да буде посљедњи радни дан Шмита у БиХ. И ми се надамо томе и ако не буде предложен кандидат и ствар прослијеђена СБ UN. Шмит ће, иако остане још ту, бити пасивни посматрач свих процеса, без овлашћења за предузимање одређених радњи – изјавио је Сакић за „Глас“ наводећи да у овом моменту не постоје ни бонска овлашћења јер нема подршке за њихову примјену.
Професор међународних односа Милош Шолаја наводи да су тренутно на сцени два различита концепта.
– EU заступа чвршћу руку, САД нешто блаже и већи утицај, уз јасну поруку да међународна заједница не треба више да се бави изградњом државе – казао је Шолаја, додајући да EU даје кандидата за којег Бошњаци и даље вјерују да ће радити у њихову корист, односно организацији државе.
Подсјећа да су Американци рекли да имају рјешење и ако не буде именован високи представник.
– У том случају би вјероватно први замјеник високог представника био нека врста вршиоца дужности – истакао је у изјави за „Глас“ Шолаја који сматра да је важнији став да се „бонска“ овлашћења више не примјењују.
„Пуна ладица“
О својој позицији у БиХ прије неколико дана је говорио и Кристијан Шмит за аустријске медије, наводећи да не зна када ће напустити функцију у OHR-у ни када се може очекивати да ПИК изабере новог високог представника.
– Било би важно знати ко ће бити мој насљедник и представник међународне заједнице. Међутим, ситуација с тим још није јасна. У том смислу, свој посао тренутно обављам баш као и пилот који слијеће на аеродром у Сарајеву – у условима визуелног летења – рекао је Шмит.
Није хтио коментарисати италијанског ни француског кандидата за мјесто на којем се налази, али јесте свој однос са САД.
– Мандат OHR-а није временски ограничен. Ипак, као што је то раније био случај са неколико мојих претходника, и мени је сугерисано да направим мјесто за некога другог. Могу само рећи да је постојала или постоји идеја која гласи: „Хајде да пробамо нешто ново“ – објелоданио је њемачки дипломата чији је боравак у БиХ обиљежен наметањем одредбе у Кривичном закону по којем је непоштовање одлука високог представника кривично дјело.
По том фамозном члану је покренут судски процес против Милорада Додика у својству предсједника Српске, који је завршио правоснажном осуђујућом пресудом и одузимањем тог мандата, а Шмит је, на питање новинара зашто је потребан неко нови у OHR-у, одговорио да је разлог „државна“ имовина.
– Овај проблем блокира инвестиције, а игра улогу и у изградњи америчког гасовода Јужна интерконекција – казао је, тврдећи да је имао бројне приједлоге у ладици, али да одлуку није хтио самостално донијети.
„Аеродромске одлуке“
О погубном дјеловању високих представника у БиХ, усљед опасног изласка из оквира анекса десет мировног споразума, било је током протеклих година бурних расправа и у републичком парламенту.
У једном од докумената је указано и на такозване аеродромске одлуке које се приписују високим представницима који су махом након истека мандата признавали да се у БиХ чини правно насиље.
– Као посебан специјалитет дјеловања OHR-а, Периш наводи случај када је Волфганг Петрич, посљедњих дана мандата, 22. и 23. маја 2002. донио 44 одлуке којима је уклонио 12 људи, наметнуо 24 закона и измијенио уставе ентитета. Периш пише да је „ово постало дио традиције познате под именом аеродромске одлуке“, јер се сматрало да су потписиване на аеродрому у тренутку одласка високог представника – наведено је у једном документу.
Такав маневар је забиљежен и у доба Валентина Инцка који је неколико дана пред одлазак са позиције високог представника наметањем закона забранио негирање геноцида.
Дамир Сакић је, ипак, дубоко увјерен да, за разлику од претходника, Шмит нема апсолутно никакву подршку за неки такав потез.
– У иступима је тврдио да има пуну ладицу рјешења за државну имовину, али он нема ни овлашћења нити се то питање може тако ријешити. Хипотетички, ако би наметнуо закон о државној имовини, то би довело до најтеже уставне и политичке кризе са несагледивим посљедицама које сада не можемо ни да претпоставимо – закључио је Сакић.
Без одговора
Из OHR-а до данас нису стигли одговори на питања посlatа још 18. јуна. У захтјеву су затражене информације у вези са датумом засједања ПИК-а и консензусом око кандидата за позицију високог представника у БиХ.
