Дани без падавина, високе температуре које седмицама нису попуштале и врели вјетрови оставили су дубоке посљедице на пољопривреду семберске равнице која важи за једну од најплоднијих у Босни и Херцеговини. На бројним парцелама кукуруз је прерано завршио вегетацију, листови су се осушили, клипови остали ситни, а пољопривредници већ сада говоре да ће овогодишњи приноси бити далеко испод очекивања.
Иако ће коначне процјене бити познате тек након завршетка бербе, готово да нема произвођача који вјерује да ће ова сезона донијети позитиван резултат. Умјесто приноса који би покрили улагања и омогућили наставак производње, многи рачунају колико ће изгубити. На појединим парцелама штета се процјењује на више од половине очекиваног рода, док на земљишту без могућности наводњавања постоје њиве на којима ће комбајни имати мало шта да уберу.
“Ове године производњу кукуруза сам засновао на двије парцеле. Укупно око 30 хектара. Парцела која је уз ријеку Дрину, од ње ћу успјети извући бар нешто рода за силажу, да сачувам за исхрану грла на фармама, иако је и тамо штета око 50%. А ова друга парцела, од ње нема ништа. Штета је већ сада око 80%. Ту смо потпуно на губитку”, прича за Буку Миладин Савић, пољопривредни произвођач из Амајлија.
Кукуруз је одувијек био једна од најважнијих култура у Семберији. Није значајан само као тржишна роба, већ и као основна храна за стоку, због чега свако смањење приноса покреће ланчану реакцију која погађа готово цијели пољопривредни сектор. Када подбаци кукуруз, посљедице не осјећају само ратари већ и сточари, мљекари, произвођачи меса и сви они који зависе од домаће производње сточне хране.
“Надали смо се да ћемо бар имати толико да прехранимо фарме, ми који се бавимо производњом млијека и меса. А каква је сад ситуација, изгубили смо и уложено у сјетву, изгубићемо додатно јер ћемо морати куповати храну за грла, а по свему судећи изгубићемо и на мљекарској производњи, јер нећемо имати квалитетну храну, па ће производња пасти. Једно вуче друго, једна штета покрене ланчану реакцију и цијела производња се руши. Нама је откуп млијека опао, а осим тога снижене су нам и откупне цијене. Ја сада добијам 60 фенинга за литар млијека, а некада је било око 90. На јесен ћу, вјероватно, морати распродати грла, јер нећу моћи више овако у веће губитке да идем”, каже Савић.
Међутим, суша није заобишла ни остале усјеве. Соја је на многим парцелама зауставила развој много прије него што је требало. Биљке су остале ниске, махуне су малобројне, а зрно ситно. Повртари свакодневно наводњавају засаде како би сачували оно што се још може спасити, док воћари упозоравају да ће дуготрајни топлотни таласи оставити посљедице и на квалитет плодова.
Чак и тамо гдје усјеви нису потпуно уништени, њихов развој је успорен, а приноси ће бити знатно мањи.Да би спасили производњу, бројни пољопривредници били су приморани да готово свакодневно укључују системе за наводњавање. То значи додатну потрошњу електричне енергије или горива за пумпе, више радних сати и веће трошкове одржавања опреме. У години у којој су цијене репроматеријала и даље високе, сваки додатни трошак озбиљно оптерећује производњу.
Семберски произвођач Драгиша Малетић, каже да је у ову сјетву морао уложити више него икада.
“Уназад 30 година моја породица и ја бавимо се производњом поврћа и нешто мало житарица производимо. Сјетва је била дупло скупља него прошле године. А онда је кренула суша и дошли смо у ситуацију да сваки дан морамо залијевати, како бисмо спасили бар нешто од рода. А цијене су никакве. Не само да нећемо успјети вратити уложена средства, него ће нам требати бар двије године да се опоравимо од губитака. О заради више и не размишљамо. Дошли смо у ситуацију да не знамо шта ћемо”, прича Малетић.
Скупља производња, све мања рачуница
Многи произвођачи истичу да наводњавање више није питање повећања приноса него покушај да се избјегне потпуни губитак. Вода која је некада служила за побољшање квалитета данас представља једини начин да биљке преживе екстремне временске услове. Међутим, немају сви приступ системима за наводњавање. Они који их немају у знатно су тежем положају и готово су потпуно препуштени временским приликама.
Посљедњих година климатске промјене све снажније показују колико је пољопривреда осјетљива на временске екстреме.
“Сушни периоди постају дужи, температуре више, а распоред падавина све непредвидивији. Умјесто равномјерних киша, све чешће долазе краткотрајни пљускови који не могу надокнадити вишеседмични недостатак влаге у земљишту. Такви услови додатно погоршавају стање усјева”, каже за БУКУ агроном Станко Голић.
Афlatоксин, нова пријетња након суше
Као да проблеми изазвани сушом нису довољни, пољопривредници страхују и од нове опасности – појаве афlatоксина у кукурузу. Високе температуре и стрес кроз који биљке пролазе погодују развоју гљивица које могу произвести овај опасни токсин. Уколико се појави у већим концентрацијама, кукуруз постаје неупотребљив за исхрану људи, а његова употреба у сточној исхрани подлијеже строгим контролама.
Афlatоксини нису непознаница домаћим произвођачима. Ранијих година управо су суша и екстремне температуре доводиле до њиховог повећаног присуства, што је изазивало велике проблеме у промету кукуруза и производњи млијека. Зато фармери с посебном забринутошћу прате развој ситуације, свјесни да би, уз ионако умањене приносе, могли остати и без могућности да продају дио урода уколико анализе покажу повећане вриједности токсина.
За сточаре би такав сценарио био двоструки ударац. С једне стране остали би без довољне количине квалитетне хране за животиње, а с друге би били приморани да купују скупљу замјенску сточну храну. Тиме би производња млијека и меса додатно поскупјела, док би зарада остала под великим притиском.
“Ово је већ трећа или четврта година заредом са екстремним временским условима и пољопривреда више нема од чега да се опорави. Већ сада процјењујемо да су штете на кукурузу и до 80 процената. Људи већ сијеку кукуруз за силажу док још има нешто зелене масе, али ни та храна неће бити квалитетна, што отвара озбиљан ризик од појаве афlatоксина и додатно угрожава производњу млијека и меса. И
стовремено, трошкови производње су рекордни, подстицаји касне, тржиште је несигурно и пољопривредници су препуштени сами себи. Ако се хитно не предузму озбиљне мјере, бојим се да ће ова година бити преломна за домаћу пољопривреду, а посљедице ће на крају осјетити сви грађани кроз мање домаће хране и више цијене“, каже за БУКУ предсједник Удружења пољопривредних произвођача Семберије и Мајевице, Саво Бакајлић.
Посебан разлог за забринутост, наводи Бакајлић, представља тржиште. Пољопривредници подсјећају да се већ суочавају с озбиљним проблемима када је ријеч о откупу. Откупне цијена појединих ратарских култура палесу за око 30%, што у години обиљеженој високим трошковима производње и смањеним приносима, додатно умањује могућност да произвођачи покрију улагања.
Све више пољопривредника упозорава да овакви услови дугорочно могу довести до смањења производње. Уколико се тренд настави, дио произвођача могао би одустати од појединих култура или смањити засијане површине. То би значило мање домаће хране, већу зависност од увоза и додатни притисак на цијене.
(Бука) Фото: БН
