БАЊАЛУКА– У Републици Српској је од почетка јануара до краја октобра ове године одјављено 446 пословних субјеката, што је за 96 више него у истом периоду прошле године, када је из евиденције избрисано 350 фирми, наводи се у званичним подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (APИФ).
Истовремено, у Српској је за десет мјесеци ове године основан 861 пословни субјект, што је тек незнатно више у односу на исти период 2025. године, када их је регистровано 851.
Подаци показују да је у Бањалуци током првих десет мјесеци ове године одјављено 138 фирми, док их је у истом периоду лани било 119. С друге стране, број новооснованих пословних субјеката у највећем граду Српске биљежи пад. Тако је од јануара до краја октобра ове године регистровано 387 нових фирми, док их је у истом периоду прошле године било 418, саопштено је из APИФ-а.
Ови подаци показују да је на нивоу Републике Српске број одјављених пословних субјеката повећан, док је број новооснованих тек благо порастао. У Бањалуци је, међутим, забиљежен раст броја одјављених и пад броја новооснованих фирми.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, оцјењује да подаци о броју угашених и новооснованих предузећа у Републици Српској не указују на тренд који би упућивао на значајније промјене у привредној структури.
Он наводи да ови бројеви упућују на реlatивно прихватљиве осцилације привредног наталитета, али да би за извлачење закључака било неопходно имати податке о структури одјављених и новооснованих предузећа, односно о дјеlatностима којима се баве и њиховој величини.
Млинаревић истиче да се без података о приходима и броју запослених у угашеним предузећима не може процијенити колико је њихово затварање утицало на привредни раст и запосленост. Такође, без информација о величини новооснованих предузећа није могуће знати у којој мјери ће она моћи да надокнаде пад економске активности и број запослених усљед гашења постојећих компанија.
Према његовим ријечима, разлози за гашење предузећа могу бити различити и зависе од дјеlatности којом се баве. Код извозно оријентисаних фирми кључни разлози могу бити губитак тржишта и пад тражње, док код услужних предузећа проблем могу представљати неликвидност и губитак конкурентности. На затварање фирми дијелом утиче и недостатак радне снаге, нарочито у изразито радно-интензивним дјеlatностима.
За озбиљнију процјену кретања у предузетничкој сфери, Млинаревић сматра да је неопходно анализирати структуру и технолошку интензивност предузећа која се гасе, али и оних која се тек оснивају.
