Шведски парламент изгласао је нове законе којима додатно пооштрава политику према имигрантима, подржавши мјере које властима омогућавају укидање боравишних дозвола на основу нејасно дефинисаног „лошег понашања“, као и обавезу већине запослених у јавном сектору да пријаве особе за које сумњају да немају регулисан боравишни статус
Ново законодавство долази уочи парламентарних избора у септембру. Влада десног центра, која тренутно зависи од подршке крајње десних Шведских демократа, суочава се са политичким притисцима са деснице, чији представници отворено заговарају стварање једног од најнепријатељскијих окружења за неевропљане у Европи.
Боравишне дозволе под лупом
Посланици су касно у понедјељак усвојили такозвани закон о „добром понашању“, који ће се примјењивати на будуће и садашње становнике, укључујући и многе особе које већ имају регулисан статус у земљи.
„Свако ко се не труди да поступа исправно не би требало да рачуна на останак“, изјавио је у марту шведски министар за миграције Јохан Форсел (Јохан Форсселл), представљајући приједлог закона.
Иако закон не прецизира која се понашања сматрају неприхватљивим, влада је раније навела примјере попут неплаћених дугова, избјегавања плаћања пореза, криминалних активности и повезаности са екстремистичким организацијама.
Надлежност за преиспитивање дозвола имаће Шведска агенција за миграције, а на сваку одлуку биће могуће уложити жалбу.
Критике због нејасних критеријума
Опозиционе странке и организације за заштиту људских права оштро су критиковали закон, наводећи да су критеријуми произвољни.
„Postоји ризик да ће боравишне дозволе бити одбијане или укидане због понашања које није ни незаконито нити кажњиво за шведске држављане“, упозорио је Амнестy Interнатионал.
Организација Цивил Ригхтс Дефендерс из Стокхолма саопштила је да закон „подрива владавину права“.
„Људи остају у неизвјесности јер не знају које би радње или изјаве могле бити искоришћене против њих“, навели су из организације, преноси The Guardian..
Тијесном већином до контроверзе
Парламент је тијесном већином од 174 гласа за и 172 против подржао и такозвани „закон о цинкарењу“, према којем ће многи запослени у јавном сектору бити дужни да пријаве особе за које вјерују да немају потребну документацију за боравак.
Критичари упозоравају да ће закон негативно утицати на физичко и ментално здравље миграната, као и да ће повећати ризик од расног профилисања.
„Ово је окрутна и неефикасна политика која отвара Пандорину кутију цинкарења, што је карактеристика ауторитарних држава“, изјавио је Јакоб Линд (Јацоб Линд), истраживач међународних миграција на Универзитету у Малмеу.
Према његовим ријечима, посљедице ће посебно осјетити мигранти без докумената, који ће бити додатно гурнути на маргину друштва.
Изузеци од обавезе пријављивања
Након бројних критика, од обавезе пријављивања изузети су наставници, љекари и социјални радници.
Међутим, запослени у пореским управама, службама за запошљавање и институцијама социјалног осигурања мораће да обавијесте полицију уколико посумњају да су били у контакту са особама без регулисаног боравка.
Луиз Боно (Лоуисе Bonnеау) из Пlatформе за међународну сарадњу о мигрантима без докумената оцијенила је закон као „озбиљан корак уназад за људска права“.
„Изузеци за здравство, образовање и социјалне службе не пружају довољну заштиту. Информације ће се у пракси размјењивати између различитих служби, институција и имиграционих власти“, рекла је она.
Према њеним ријечима, многи мигранти могли би избјегавати контакт са здравственим установама из страха од пријављивања.
Истраживачи који су разговарали са запосленима у јавном сектору упозорили су да ће закон практично претворити државне службенике у својеврсну граничну полицију.
Као примјер наводе случај жене која роди дијете уз помоћ бабице. Иако бабица није обавезна да пријави породицу, дијете мора бити регистровано код пореских власти, које потом могу обавијестити полицију.
Поређења са другим европским земљама
Шведска влада брани нове мјере тврдњом да су неопходне како би се осигурало враћање особа које немају законско право боравка у земљи.
Слични прописи ријетки су у Европи. Финска већ дуже вријеме разматра могућност проширења обавеза пријављивања, док се у Њемачкој службе социјалне заштите већ годинама суочавају са сличним захтјевима.
У Великој Британији бивша премијерка Тереза Меј (Тхереса Маy) 2012. године увела је политику „непријатељског окружења“, с циљем ограничавања приступа послу, социјалним давањима, банкарским услугама и другим правима особама које нису могле доказати законит боравак.
Касније се показало да многи легални становници нису могли доказати свој статус, због чега је Национална канцеларија за ревизију закључила да политика није дала очекиване резултате.
„Није вријеме за нови лов на вјештице“
Европска федерација синдиката јавних служби успротивила се идеји да запослени буду присиљени да дјелују као доушници.
„Сада није вријеме за нови лов на вјештице“, рекао је Јан Вилем Гудријан (Јан Wиллем Гоудриаан), представник синдиката.
Он је подсјетио да би јавне службе у Шведској и многим другим државама Европске уније тешко функционисале без радника миграната.
Нови закон, сматра он, подстаћи ће атмосферу „сумње, страха и расизма“, те угрозити основно право на азил.
„Тиме се само даје легитимитет крајњој десници, која са задовољством посматра остваривање својих идеја о масовном наѕору, притварању и депортацијама, на штету етике јавних служби“, закључио је.
