Најмање 12.000 прекомјерних смртних случајева забиљежено је у девет европских земаља током снажног топлотног таласа који је погодио континент крајем јуна, показују прелиминарни подаци националних статистичких служби и анализа агенције AFP.
Најтеже погођене биле су Белгија, Француска, Њемачка, Луксембург, Низоземска, Шпанија и Швајцарска, док су процјене британског Мет Officeа показале да је у Енглеској и Велсу између 18. и 28. јуна забиљежено још око 2.200 смртних случајева повезаних с екстремним врућинама.
WHO упозорава да врућина више није само временска појава
Европска мрежа за праћење смртности EuroМОМО, која обухвата податке из 24 земље и око 400 милиона становника, регистровала је чак 14.260 прекомјерних смртних случајева у посљедњој седмици јуна, што представља највећи јунски пораст откако се води ова статистика.
Регионални директор Свјетске здравствене организације за Европу, Ханс Хенри П. Клуге, упозорио је да „ово није природна катастрофа и понавља се сваке године зато што превише влада и даље третира врућину као временску појаву, а не као здравствену ванредну ситуацију“.
Додао је да „постоје аlatи који могу спријечити већину ових смрти, докази постоје, а на владама је да одлуче шта ће учинити даље“.
Старији међу најугроженијима
Највећи број жртава забиљежен је међу старијим особама, посебно онима старијим од 85 година, а поједине земље пријавиле су драматичан раст смртности.
Њемачка је регистровала око 5.780 прекомјерних смртних случајева током најкритичнијег периода, Француска више од 2.000, док је Белгија забиљежила 1.747 додатних смрти, од чега чак 750 у само два дана.
Научници упозоравају да су овакви екстремни топлотни таласи, који су у више европских земаља оборили температурне рекорде за јуни, постали знатно вјероватнији усљед климатских промјена, због чега очекују да ће овакви догађаји бити све чешћи и интензивнији у годинама које долазе, наводи ТRT.
