Амерички предсједник Доналд Трамп разматра опцију повлачења дијела америчких трупа из Европе услијед незадовољства ангажманом NATOсавезника у осигурању Хормушког мореуза и застоја у плановима за куповину Гренланда, потврдио је један високи званичник Бијеле куће.
Високи званичник Бијеле куће, који је инсистирао на анонимности како би говорио о интерним расправама, рекао је за Дефенце Неwс да још није донесена коначна одлука, те да Бијела кућа није затражила од Pentagonа израду конкретних планова за смањење броја војника на европском континенту.
Сама чињеница да се о овој опцији разговара указује колико су се односи између Washingtonа и европских NATO-савезника погоршали у протеклим мјесецима. Посјета генералног секретара NATO-а Марка Руттеа Бијелој кући у сриједу, чини се, није знатније поправила стање трансатлантских односа, за које се наводи да су на најнижем нивоу од оснивања NATO-а 1949. године.
Бијела кућа је јавно саопћила да је Трумп разматрао чак и потпуно повлачење из Савеза. Смањење броја америчких војника у Европи, омогућило би му да значајно умањи сигурносне обавезе Washingtonа на континенту без формалног иступања из NATO-а, потез који би отворио и уставноправна питања.
Сједињене Америчке Државе тренутно имају више од 80.000 војника у Европи и играју кључну улогу у сигурносној архитектури континента од Другог свјетског рата. Више од 30.000 тих војника стационирано је у Њемачкој, а значајан број налази се и у Италији, Уједињеном Краљевству и Шпанији.
Званичник није прецизирао које би државе могле бити погођене нити колико би војника могло бити повучено уколико Трамп одлучи да иде даље с овом идејом.
Трампово дуготрајно напето однос с NATO-ом додатно је заоштрено у посљедња три мјесеца. Почетком јануара изазвао је трансатлантску кризу поновним пријетњама да ће припојити Гренланд, прекоморску територију Данске.
Од избијања рата с Ираном 28. фебруара, изражава дубоко незадовољство што савезници из NATO-а нису понудили помоћ у поновном отварању Хормушког мореуза, кључне руте за глобално снабдијевање енергентима, која је углавном затворена упркос крхком примирју најављеном ове седмице.
Дипломате NATO-а раније су истицале да САДнису јасно прецизирале очекују ли да би евентуална мисија у Хормушком мореузу требала почети током сукоба или након њега, нити су навеле које тачно способности очекују од сваке поједине чланице.
