ВАШИНГТОН – Амерички предсједник Доналд Трамп признао је да је његова агресивна имиграциона политика можда допринијела поразу републиканаца на изборима за Конгрес, оцијенивши да је приступ депортацијама био „превише оштар“.
У интервјуу за емисију „60 Минутес“, емитованом у недјељу увече, Трамп је рекао да је политика коју је сматрао једним од највећих достигнућа свог другог мандата истовремено била међу разлозима због којих је његова странка претрпјела тежак пораз, а демократе убједљивом разликом освојиле оба дома Конгреса.
Предсједник је поручио и да сматра како је договор с демократама о имиграцији „заправо остварив“, наводи НYтимес.
Шта је Трамп признао о депортацијама?
Говорећи о политичким посљедицама своје имиграционе политике, Трамп је оцијенио да је она републиканцима истовремено помогла и одмогла.
„Мислим да је и помогла и одмогла. Мислим да сам за затварање границе добио највишу оцјену. Добијам веома високе оцјене за протјеривање оних лоших, али ми штети то што смо одводили и људе који су имали добре послове и који су направили један прекршај, односно прекршили закон тиме што су илегално ушли у земљу“, рекао је Трамп.
На директно питање да ли сматра да је његова политика депортација отишла предалеко, одговорио је:
„Мислим да је можда превише оштра, да.“ Потом је додао: „То ми је наштетило.“
Кога још сматра одговорним за изборни пораз?
У првом опширном интервјуу послије избора на половини предсједничког мандата, Трамп је поновио да су републиканци изгубили из више разлога.
Међу њима је навео то што он лично није био на гласачком листићу, „лошу комуникацију“, непопуларност рата у Ирану и слабу излазност присталица Републиканске странке.
Признање да је имиграциона политика представљала изборно оптерећење донијело је нову процјену разлога пораза. Ипак, интервју је снимљен истог дана када је Трамп најавио унапређење Стивена Милера, главног творца његове имиграционе агенде.
Зашто је именовање Стивена Милера привукло пажњу?
Разговор с Росом Даутом, бившим колумнистом листа Тхе New York Times, снимљен је у петак.
Трамп је тог дана објавио да ће Милер преузети дужност шефа кабинета од Сузи Вајлс, његове дугогодишње сараднице и политичке стратешкиње, којој је дјелимично приписао одговорност за изборни пораз.
Избор Милера сигнализирао је спремност предсједника да настави тврду политику, упркос признању да је она имала политичку цијену.
Спровођење те политике обиљежиле су широко праћене рације и смртоносне пуцњаве у којима су учествовали припадници америчке Службе за имиграцију и царине, познате као ИЦЕ.
Милер је и послије изборног пораза показао да је спреман да настави истим правцем.
Према писању листа Тхе New York Times, дан послије избора одржао је телефонски састанак на којем је наставио да захтијева од званичника спровођење агенде која је током претходне године обухватала интензивирање депортација, смањивање броја прелазака границе и слање миграната у државе из којих не потичу.
Какав би договор с демократама могао бити могућ?
Трамп је у интервјуу признао да постоји група људи „прилично далеко на десници“ која би жељела да „сви буду протјерани“. Навео је да таквих ставова има и унутар његове администрације.
Ипак, сматра да би демократе могле бити заинтересоване за договор који би одговарао умјеренијем дијелу његових присталица.
Према његовим ријечима, ти бирачи желе депортацију „убица“ и трговаца дрогом, али би били отворени за споразум о људима који у САДживе „10 или 15 година“.
„Кад уђете у хотел и тамо имате жену која је радила као собарица, спремачица или конобарица, обављала разне добре, одличне послове, а онда је одједном одводе из земље, то је тешко. То је тешка ствар“, рекао је Трамп.
Према политици описаној у изворном тексту, свако ко незаконито борави у САД може бити ухапшен и депортован, без обзира на то колико дуго живи у земљи.
Да ли је Трамп и раније заговарао блажи приступ?
Ово није први пут да је предсједник признао да је спровођење његове имиграционе агенде отишло предалеко.
Раније ове године, након што су припадници имиграционих служби током операције у Минесоти усмртили двоје америчких држављана, Трамп је рекао да би администрација могла да примијени „блажи приступ“.
Та операција и погибије изазвале су огорчење широм земље.
О чему је још говорио у интервјуу?
Трамп је говорио и о рату у Ирану, рату између Русије и Украјине, као и милијардама које је зарадио током другог предсједничког мандата.
Рекао је да његовим богатством управља породица и да о томе с њим не разговара.
Изразио је и оптимизам у погледу вјештачке интелигенције, те наду да ће људима недостајати када умре и да ће отићи у рај.
Interвју је завршен питањем да ли би могао да опрости политичким противницима, попут Ненси Пелоси и Џејмса Комија, када би то био једини услов за улазак у рај.
Трамп је признао да не би могао.
