Демократе уочи америчких избора за Конгрес очекују успјех, али њихове унутрашње подјеле пријете да засјене завршницу кампање. Посебно је заоштрен сукоб око подршке Израелу у савезној држави Мичиген, гдје би неизвјесна трка за Сенат могла одлучити о контроли тог дома.
У средишту спора су демократски кандидат Абдул ел Сајед и конгресменка Хејли Стивенс, коју је побиједио на унутарстраначким изборима. Повод је оглас независног политичког одбора Ребеллион ПАЦ, који повезује високе трошкове живота у САДса америчким финансирањем Израела.
Иако оглас није произвела Ел Саједова кампања, расправа о његовом садржају отворила је шире питање о јединству Демократа, будући да прогресивно и центристичко крило имају супротстављене ставове о блискоисточној политици.
Ел Сајед, епидемиолог који би могао постати први муслиман изабран у амерички Сенат, суочио се са јавном критиком Стивенс само неколико дана прије избора заказаних за 3. новембар. Стивенс га је подржала након пораза на предизборима, али је затражила да осуди спорни оглас одбора Ребеллион ПАЦ.
Оглас приказује брачни пар у продавници који одлучује којих намирница да се одрекне због високих цијена, сугеришући да америчке породице немају довољно новца за основне потребе јер администрација Доналда Трампа наставља да финансира Израел, уз тврдњу да се новац издваја „за убијање Палестинаца“. Оглас је изазвао критике да неприхватљиво повезује домаће економске проблеме са Израелом, а неки су га оцијенили и као антисемитски, што аутори одбацују.
Стивенс, снажна присталица Израела и Америчко-израелског комитета за јавне послове (АIPAЦ), оцијенила је да није довољно само навести да кампања није учествовала у изради огласа. Њене изјаве изазвале су оштре реакције дијела демократа и Ел Саједових присталица, који су је оптужили да нарушава страначко јединство у пресудном тренутку кампање.
Ел Сајед је изјавио да није аутор огласа и да не подржава његов садржај, те је навео да већину бирача више занимају питања цијена, станарина и доступности здравствене заштите него унутарстраначка препуцавања. Стивенс је потом поручила да неће учествовати на преосталим догађајима његове кампање, чиме је пропао планирани заједнички наступ за показивање јединства Демократа.
Осим сукоба унутар странке, Ел Сајед је изложен и нападима републиканских званичника, укључујући Доналда Трампа, потпредсједника Џеј Ди Венса и министра здравља Роберта Ф. Кенедија Млађег, који су користили расистичке и антимуслиманске поруке против његове кандидатуре. Сенатор Тед Круз је сугерисао да би Ел Сајед могао упозоравати исламистичке терористе на тајне планове за њихово хапшење, без представљања доказа за такву оптужбу. Трамп га је на предизборним скуповима називао „Абдул Рамадан“, што није његово име.
Сукоб у Мичигену одражава дуготрајан спор о америчкој подршци Израелу. Прогресивно крило и чланови Демократских социјалиста Америке заговарају прекид америчког финансирања и подршке израелској војсци, док центристи остају ближи ставу бившег предсједника Џоа Бајдена о непоколебљивој подршци Израелу.
Подјеле унутар Демократа сежу и даље од актуелне кампање, са сукобима између присталица Bernија Сандерса и Хилари Клинтон још од 2016. године. Јачање Демократских социјалиста, као што је побједа Зохрана Мамданија на изборима за градоначелника Њујорка, показује значајну подршку лијевом крилу, али и продубљује расправу о порукама које Демократи могу користити да привуку шири круг бирача.
Анализе указују да би демократе могле освојити Представнички дом, а можда и Сенат, али би унутрашњи сукоби могли постати још интензивнији након избора. Доналд Трамп би могао користити те сукобе да ослаби политичке противнике и скрене пажњу са могућих републиканских губитака. Уколико демократе не ускладе супротстављене ставове, подјеле би могле оптеретити и њихову кампању за предсједничке изборе 2028. године.
