Према подацима Министарства заштите животне средине и зелене транзиције, сваки становник Хрватске годишње потроши чак 121 пластичну кесу.
Пластика у природи
Колико пластике завршава у природи показао је и недавни случај из Мљетског канала, гдје су рибари ове зиме у грдобини пронашли пластичну флашу.
Слични призори нису ријеткост ни у Јадранском мору ни на копну, гдје пластични отпад и даље завршава свуда разбацан.
„Тотално неприхватљиво. Сваки човек који имало чита и нешто проучава зна да је отприлике 500 година потребно да се пластика разгради“, рекао је Станислав из Опузена за Нет.хр.
Потрошња пластичних кеса
Према подацима Министарства, потрошња једнократних пластичних кеса порасла је у односу на годину раније.
Док је 2023. сваки становник Хрватске у просјеку потрошио 104 кесе, прошле године тај број се повећао на 121.
У Министарству заштите животне средине и зелене транзиције објашњавају како је ријеч о периоду прилагођавања након што је обавезна напlatа лаганих пластичних кеса уведена прошле године.
„Тешко је преко ноћи промијенити и навике трговаца и навике потрошача. Пластичне кесе имају смисао када служе као хигијенска заштита или заштита од расипања хране и у једном ће дијелу остати у употреби. Све остало требало би замијенити папирнатим или текстилним кесама“, рекла је Сања Радовић, начелница Сектора за одрживо управљање отпадом Министарства заштите животне средине.
Од прошле године лагане пластичне кесе наплаћују се симболичан један цент, па дио грађана у трговину долази припремљен.
„Гледам да узимам кесе од куће и увек их носим са собом“, каже Ивана из Загреба, која због свог посла чишћења настоји да ствара што мање отпада.
Сличну навику има и Сунчица.
„Лакше ми је и једноставније. Оперем их и увијек их имам у торби“, каже, иако признаје да понекад несвјесно ипак посегне за малом пластичном кесом за воће и поврће
Нисам размишљала о томе. Могло би и у папир, зар не?“, признаје Сунчица.
Највећи проблем управо су танке једнократне пластичне кесе које се најчешће користе за воће и поврће.
Вишекратне или пlatнене кесе
Удружења за заштиту животне средине зато грађанима препоручују вишекратне или пlatнене кесе.
Ипак, постоје и позитивни помаци. Укупна количина пластике која се ставља на тржиште смањује се, али у Греенпеаце-у упозоравају да садашњи прописи још нису довољни.
Микропластика у ријекама и морима
„Проблем с једнократном пластиком је што се све више уситњава у микропластику. Она лако доспијева у ријеке и мора, а на крају завршава и на нашим тањирима“, упозорава Петра Андрић, програмска директорка Греенпеаце-а.
Протест Зелене акције
Поводом Међународног дана без пластичних кеса у Загребу је протест одржала и организација Зелена акција.
Упозоравају како микропластика више није само проблем животне средине, него и здравља људи јер завршава у ваздуху, води и људском организму.
„Тијело честице микропластике препознаје као хормоне. Може доћи до различитих хормоналних поремећаја. Најопаснији су спонтани побачаји и неплодност код оба пола. Долази и до аномалија у развоју мушких полних органа, а истраживања показују да изложеност таквим хемикалијама може довести и до смањења пениса“, упозорила је Ана Марија Милеуснић, представница кампања Зелене акције, преноси Телеграф.
