Предсједник Гане Јохн Драмани Махама, који је предложио ову иницијативу, поручио је: “Нека остане забиљежено да смо, када нас је историја позвала, учинили оно што је исправно за сјећање на милионе који су претрпјели понижење ропства.”
Различити ставови држава током гласања указали су на неслагања у тумачењу историјске одговорности. Представник Уједињеног Краљевства Јамес Кариуки изјавио је да владе не би требале “стварати хијерархију историјских злочина”, наглашавајући да “ниједан скуп злочина не би требао бити сматран више или мање значајним од другог”.
Иако резолуција нема правно обавезујући карактер, стручњаци истичу да јој је циљ успостављање “политичког признања на највишем нивоу”.
Иницијатива се надовезује на координиране напоре Афричке уније и Карипске заједнице, које су подржале резолуцију. Афричка унија, која окупља 55 држава, већ ради на јединственом оквиру репарација који укључује финансијску компензацију, формална извињења и реформе политика. Лидери Афричке уније подржали су приједлог на свом 39. самиту, чиме је додатно ојачан дипломатски замах уочи гласања у UN-у.
Резолуција се позива на историјски систем у оквиру којег је током четири стољећа више од 15 милиона Африканаца поробљено и превезено преко Атлантика од стране седам европских држава. Управо због размјера ове праксе, аболиционисти из 18. и 19. стољећа први су употријебили термин “злочин против човјечности”.
Представник Афричке уније Кyеретwие Осеи изјавио је да је циљ “исправно позиционирати то поглавље историје”, описујући га као систем који је “разорио свијет” и обликовао глобалне неједнакости које трају до данас.
Гласање долази у тренутку обновљених расправа о историјским наративима. Махама је упозорио на “брисање” црначке историје у Сједињеним Америчким Државама, оцијенивши да такви трендови “постепено нормализирају заборав”.
Истовремено, иницијативе се настављају и на националним нивоима, укључујући петицију у Уједињеном Краљевству којом се тражи формално извињење за ропство и колонијализам.
