суд БиХ">Уставни суд БиХ одбацио је као недопуштен захтјев једанаест чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за утврђивање постојања спора између БиХ и Републике Српске у вези с доношењем одлука о избору предсједника и чланова Владе Републике Српске због ненадлежности овог суда за одлучивање.
Образложење одлуке
Уставни суд је у образложењу одлуке данас 27. марта истакао да доношење оспорених одлука није проузроковало спор у смислу члана ВИ/3.а) Устава БиХ, јер се ради о питању правилности процедуре избора предсједника и чланова Владе Републике Српске које је регулисано Уставом Републике Српске, а не Уставом БиХ и за које је надлежан Уставни суд Републике Српске, а које ни на који начин не доводи у питање подјелу надлежности између различитих нивоа власти или институција у БиХ, за које је искључиво надлежан Уставни суд.
Одлука о преговарачу са EUнеуставна
Уставни суд је, одлучујући о захтјеву тридесет и једног посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности Одлуке о оснивању канцеларије и процедури именовања главног преговарача и замјеника главног преговарача БиХ за вођење преговора о приступању Европској унији, закључио да оспорена одлука није у складу са Уставом БиХ.
Уставни суд је истакао да оспорену одлуку није потврдио Дом народа, јер Устав прописује да све законодавне одлуке морају да одобре оба дома.
Наводи се да одлука коју је донио један дом законодавног тијела не представља одлуку Парламентарне скупштине и таква одлука не може произвести правно дејство јер није у складу са Уставом БиХ.
Закон о финансирању странака неуставан
Одлучујући о захтјеву Дарка Бабаља, првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, за оцјену уставности Закона о финансирању политичких организација, Уставни суд је закључио да спорни закон није у складу са чланом ИИ/3.и) Устава БиХ и чланом 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (који штите право на слободу удруживања) јер укидање буџетског финансирања представља несразмјерно мијешање које, у одсуству доказа о „хитној друштвеној потреби“, нарушава принцип једнаких могућности и политички плурализам као темеље слободе удруживања у демократском друштву.
Захтјев Бабаља за оцјену законитости Закона о финансирању политичких организација, у односу на чл. 1, 2, 4, 5, 10, 11. и 16. Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2025. годину и чл. 3, 7, 10, 14, 15, 20, 30, 31, 38. и 39. Закона о буџетском систему Републике Српске одбачен је због ненадлежности Уставног суда за одлучивање, наведено је у саопштењу.
Уставни суд је истакао да се у конкретном случају ради о законима које је донијела Народна скупштина Републике Српске, те се стога не ради о двије институције БиХ које би могле да имају конкурентну надлежност у односу на исто питање, па због тога не постоји ни спор о том питању.
