Љетна сезона донијела је велику потражњу за викендицама са базеном у Републици Српској, а цијене најма крећу се од око 500 па до чак 2.500 КМ, у зависности од локације, капацитета и садржаја које објекат нуди.
Од чега зависи цијена најма викендице?
- Локација објекта
- Број гостију
- Присуство базена
- Џакузи, сауна и други садржаји
- Радни дан или викенд
- Дужина боравка
- Укључена храна, пиће и конобари
- Могућност ноћења
Власници истичу да се термини резервишу мјесецима унапријед, док су највеће интересовање показале породице и они који организују мање прославе.
Породична окупљања
Један од власника викендице у Бањалуци каже да се најчешће распитују за дјечје рођендане, породична окупљања или једнодневни одмор.
Цијена зависи од врсте прославе и броја гостију
„Interесовања има, а цијена зависи од врсте прославе и броја гостију. У просјеку се креће од 700 до 800 КМ“, рекао је он за „Независне новине“.
Такође, власник једне викендице у Бијељини истакао је да изнајмљује викендицу по истој цијени.
Још један власник наводи да су тек ове године почели са издавањем објекта, али да су одлучили да се усмјере искључиво на мирнија окупљања.
Највише упита за прославе 18. рођендана
„Највише упита добијамо за прославе 18. рођендана те дјевојачке и момачке вечери, али такве резервације одбијамо. Базирали смо се на породична окупљања и одмор, јер не желимо уништавање имовине“, казао је он.
Додаје да су током љета тражени и термини радним данима, а не само викендом те истиче да је базен један од најважнијих услова које гости траже приликом избора викендице.
Са друге стране, власници објеката који нуде комплетну услугу, викендицу са базеном и хладару са конобарима и храном, истичу да се код њих најчешће организују крштења, мање свадбе, рођендани и бабине.
„Термини се резервишу и до годину дана унапријед. Нудимо осам различитих менија, а њихове цијене крећу се од 75 до 125 КМ по особи, у шта су укључени храна, пиће, конобари и ноћење“, навели су они.
Како додају, потражња је из године у годину готово иста, а највећи број резервација односи се на породичне прославе.
Цијене најма достижу чак 2.500 КМ
Према ријечима једне Бањалучанке која ускоро кумује на свадби, цијене најма достижу чак 2.500 КМ.
„Тражила сам викендицу за дјевојачко вече, те сам се распитивала преко друштвених мрежа и цијене су веома високе, достижу чак 2.500 КМ. Од цијене зависи број, локација, величина и сам изглед виле, те да ли посједује базен, џакузи, сауну и остало. Што викендица изгледа луксузније, то је цијена виша“, казала је она те додала да је пронашла викендицу лијепог изгледа за 500 КМ.
„Пронашла сам и јефтиније викендице за најам, које коштају 300 до 400 КМ, али немају базен, што није добро за овакву врсту прославе“, закључила је она.
Цијене зависе и од тога да ли се изнајмљује радним даном или викендом.
„Цијена за 10 особа свим данима, сем суботе, је 450 КМ, а суботом 550 КМ. Преко овог броја свака особа доплаћује 20 КМ“, казао је власник једне викендице на Козари.
Републичка тржишна инспекција обавила 70 контрола
Републичка тржишна инспекција ове године обавила је 70 контрола пружања услуга смјештаја у апартманима, кућама за одмор и другим објектима, а у два случаја утврђено је да дјеlatност није била регистрована.
Како су за „Независне новине“ рекли из Инспектората Републике Српске, тим лицима изречена је мјера забране даљег рада, као и новчана казна. „Инспекција континуирано контролише пружање угоститељских услуга смјештаја с циљем сузбијања нерегистрованог рада“, рекли су они те наводе да су у протеклим годинама остварени значајни помаци у овој области.
Додају да закон не прави разлику између апартмана и кућа за одмор те да сви објекти морају бити регистровани, категорисани и испуњавати прописане техничке, санитарне и хигијенске услове.
„У протеклом периоду нисмо имали пријаве које се односе на квалитет услуге“, казали су они, док су им се, како додају, грађани повремено, углавном анонимно, обраћали због сумње на нерегистрован рад. Подсјећају да су за физичка лица која пружају услуге смјештаја супротно закону предвиђене казне од 500 до 2.000 КМ, уз забрану даљег рада.
„Међутим, морамо напоменути да циљ инспекције није кажњавање, већ регистрација и легализација субјеката, односно увођење њиховог пословања у законске оквире и сузбијање нелојалне конкуренције субјектима који легално раде и измирују обавезе према радницима и држави“, навели су они.
