Бијељина - Република Српска

Бијељинаје највећи град Семберије и важно административно, привредно, образовно и културно средиште сјевероистока Републике Српске. Смјештена између Саве, Дрине и обронака Мајевице, повезује градски живот са плодном равницом, бањским туризмом и излетиштима.

На овој страници пронаћи ћете провјерене основне податке, историјски преглед, идеје за посјету, временску прогнозу, мапу и најновије вијести из категорије Семберија и Мајевица.

Основне информације

Бијељина је град у сјевероисточном дијелу Републике Српске и средиште Семберије. Званична површина административног подручја износи око 734 км². Према попису из 2013. године подручје града имало је 107.715 становника, док је у самом градском насељу живјело око 42–45 хиљада људи, зависно од кориштене статистичке дефиниције.

Први познати писани помен Бијељине датира од 3. марта 1446. године. Данас је град регионални центар управе, трговине, пољопривреде, здравства, образовања, спорта и културе.

Историја

Археолошки налази потврђују насељеност Семберије од неолита. Средњовјековни помен из 1446. представља важну тачку градске историје. Током османске, а затим аустроугарске управе, Бијељина се развијала као трговачко и административно средиште. Крајем 19. вијека добија прве модерне урбане обрисе, док је током 20. и 21. вијека израсла у једно од највећих градских средишта Републике Српске.

Прочитајте детаљнију историју Бијељине →

Географски положај

Град лежи у равници Семберије, између ријека Саве и Дрине, на просјечној надморској висини око 90–120 метара. Подручје се према западу постепено приближава обронцима Мајевице. Умјерено-континентална клима, равничарски рељеф и плодно земљиште снажно су обликовали насеља, пољопривреду и привреду.

Становништво

Према резултатима пописа из 2013. године, административно подручје Града Бијељина имало је 107.715 становника. Град обухвата урбано језгро и бројна семберска насеља, међу којима су Јања, Дворови, Велика Обарска, Батковић, Црњелово и друга.

Привреда

Бијељина је традиционално ослоњена на пољопривреду и прехрамбену производњу захваљујући плодној Семберији. Важне су и трговина, грађевинарство, саобраћај, финансијске и друге услужне дјеlatности. Положај према Србији и правцима ка Брчком, Тузли, Зворнику и Бањој Луци даје граду регионални привредни значај.

Туризам

Најпознатији мотиви за посјету су градско језгро, Музеј Семберије, сакрални објекти, Градски парк, Бања Дворови и Етно-село Станишићи. Шире подручје пружа могућности за излете уз Дрину и Саву, риболов, бициклизам и упознавање равничарских пејзажа.

Погледајте знаменитости и идеје за излет →

Култура и традиција

Културни живот града ослања се на Музеј Семберије, Народну библиотеку „Филип Вишњић“, Центар за културу „Семберија“, галеријске, позоришне и музичке програме, као и манифестације посвећене локалној традицији. Посебно мјесто у идентитету краја имају епска поезија, гусларско насљеђе, фолклор и семберски обичаји.