Високе температуре представљају озбиљан ризик и за животиње у узгоју, због чега стручњаци упозоравају пољопривреднике да предузму додатне мјере како би спријечили топлотни стрес и топлотни удар те сачували здравље животиња и производне резултате.
Из Савјетодавне ФБиХ препоручују да животиње имају сталан приступ свјежој води, да се побољшају вентилација и засјењивање објеката, смањи густина животиња у стајама и, гдје је могуће, користе одговарајући системи за расхлађивање.
Перад посебно угрожена
Највише упита током периода екстремних врућина стигло је од узгајивача са интензивном производњом, посебно перадара, јер велика густина животиња у затвореним објектима додатно убрзава накупљање топлоте.
Према ријечима савјетодаваца, температура је у појединим објектима прелазила 36 и 37 степени Целзијуса, због чега су животиње дахтале, тешко дисале, појачано слиниле и узимале мање хране, што је доводило до пада производње и повећане смртности.
Перад је нарочито осјетљива јер нема знојне жлијезде и при високим температурама расхлађује се првенствено дахтањем, па неодговарајући услови веома брзо могу довести до топлотног удара, наводи ак.
Храњење у хладнијем дијелу дана
Узгајивачима се савјетује да појачају вентилацију, док прскалице и системе за замагљивање треба користити опрезно, јер прекомјерна влага без довољно јаког протока ваздуха може додатно повећати опасност од топлотног удара.
Због смањеног апетита животиње би требало хранити рано ујутро и касно увече, а у појединим објектима препоручује се и ноћно храњење у трајању од сат до сат и по, док прегон, утовар и транспорт треба избјегавати током најтоплијег дијела дана.
Животиње које бораве на испаши не би требало изводити током највећих врућина, а неопходно им је обезбиједити хладовину и довољан број појилишта како не би морале прелазити велике удаљености по јаком сунцу.
