Период када је нова генерација уређаја по правилу била јефтинија од претходне практично је завршен.
Све је почело са пандемијом вируса корона.
Затварање фабрика током 2020. и 2021. године, прекиди у транспорту и нагли раст потражње за лаптоповима, таблетима и другом опремом због рада и школовања од куће изазвали су највећу несташицу чипова у посљедњих неколико деценија.
Када се тржиште коначно стабилизовало, услиједио је нови проблем.
Инфлација је повећала цијену енергије, транспорта, рада и сировина, па су произвођачи велики дио тих трошкова пренијели на потрошаче. Истовремено, рат у Украјини, трговински сукоби између Сједињених Америчких Држава и Кине, као и поремећаји у глобалним ланцима снабдијевања додатно су повећали цијену производње.
Крајем 2025. године појављује се још један фактор који значајно утиче на тржиште.
Огромна потражња за меморијским чиповима које користе системи вјештачке интелигенције довела је до тога да највећи свјетски произвођачи, попут Samsungа, СК Хyниxа и Мицрона, све већи дио производних капацитета усмјере ка АИ индустрији. Посљедица је једноставна – меморијски чипови за потрошачку електронику постали су скупљи.
Електроника данас обрађује вишеструко више података него прије само пет година
Поскупљење није посљедица само глобалних криза. Данашњи уређаји једноставно раде много више него њихови претходници.
Прије пет година већина корисника гледала је видео садржаје у Фулл ХД резолуцији. Данас су 4К и ХДР постали стандард, док се све више говори и о 8К садржајима. Само један сат видео садржаја у 4К резолуцији може да захтијева четири до пет пута више података него Фулл ХД видео. То значи да и телевизори морају да располажу већом количином меморије и снажнијим компонентама него модели произведени 2020. године.
Слична ситуација је и са мобилним телефонима.
Телефон са 64 ГБ меморије прије неколико година био је сасвим довољан за просјечног корисника. Данас произвођачи као основне моделе све чешће нуде уређаје са 128 или чак 256 ГБ меморије.
Разлог је једноставан. Фотографије данас имају резолуцију од 50 мегапиксела или више, снимају се 4К видео-записи, апликације заузимају вишеструко више простора него раније, док нове АИ функције захтијевају додатну меморију за локалну обраду података.
Вјештачка интелигенција троши меморију и када тога нисмо свјесни
Вјештачка интелигенција данас је доступна свима и налази се у нашим телефонима, лаптоповима, телевизорима, па чак и у појединим кућним уређајима.
Функције попут аутоматског уређивања фотографија, превођења у реалном времену, гласовних асистената или генерисања текста захтијевају знатно више РАМ меморије и простора за складиштење него класичне апликације.
Управо зато произвођачи повећавају количину меморије у готово свим новим уређајима, што додатно повећава цијену њихове производње.
Поскупљују и уређаји о којима ријетко размишљамо
Раст цијена не погађа само телефоне, рачунаре, конзоле и телевизоре. Готово сваки уређај који садржи меморијске чипове постаје скупљи за производњу.
Један од најбољих примјера су сет-топ боx уређаји које корисници свакодневно користе за гледање телевизије преко кабловских и ИПТВ оператера.
Иако их већина доживљава само као пријемнике телевизијског сигнала, они данас обрађују огромне количине података. Тако, гледање двочасовног филма у 4К резолуцији преко сет-топ боx уређаја може да пренесе између 14 и 16 ГБ података.
Слична ситуација је и са паметним сатовима, камерама, системима за паметне домове, бежичним слушалицама и бројним другим уређајима који данас садрже меморијске чипове.
Има ли разлога да очекујемо појефтињење?
Одговор, барем за сада, није нарочито оптимистичан.
Најнапредније чипове на свијету и даље у највећој мјери производи Тајван, који се налази у средишту растућих геополитичких тензија са Кином. Сваки озбиљнији поремећај у производњи или транспорту могао би додатно да повећа цијену чипова на свјетском тржишту.
Када се томе додају растућа потражња за меморијом због развоја вјештачке интелигенције, све већа количина података коју свакодневно стварамо и обрађујемо, као и ограничени производни капацитети, постаје јасно да су ниже цијене електронике мало вјероватне.
Другим ријечима, телефони, рачунари, телевизори, сет-топ боx уређаји и готово сви други електронски уређаји које свакодневно користимо у будућности ће вјероватније бити скупљи него јефтинији, преноси B92.
