7. јуна 1976. године у центру парагвајске престонице Асунсиона усташки емигрант Јозо Дамјановић извукао је револвер и пуцао у човјека за којег је вјеровао да је југословенски амбасадор, али је убио погрешну особу – уругвајског амбасадора Карлоса Абдалу, који се случајно нашао на путу атентатора.
Дамјановић је чекао југословенског амбасадора Момчила Вучековића иза стабла поморанџе у центру града. Вучековић је тог дана предавао акредитивна писма предсједнику Парагваја Алфреду Стреснеру и потом је требало да положи вијенац у Националном пантеону хероја. Атентатор је, на основу описа, закључио да је пронашао мету када је чуо да некоме говоре „Господине амбасадоре“ и пуцао му у потиљак уз узвик на њемачком језику и поздрав „Живјела Независна Држава Хрватска!“. Међутим, погођени није био Вучековић, већ Карлос Едуардо Абдала, уругвајски амбасадор у Парагвају, који је преминуо наредног дана у болници.
Карлос Абдала био је правник, банкар и бивши министар рада и социјалних питања Уругваја. На мјесто амбасадора у Парагвају именован је 1976. године, у вријеме када су Уругвај и Парагвај настојали да ојачају економску сарадњу. Тог кобног јутра присуствовао је састанку у парагвајском Министарству финансија, а након састанка је одбио службени превоз и одлучио да прошета до хотела „Гварани“ где је попио кафу. У истом хотелу боравио је и југословенски амбасадор Вучековић, што је била кобна случајност.
Момчило Вучековић, рођен у Даниловграду, био је партизан у Другом свјетском рату, а након рата радио је у безбједносним службама и дипломатији. Био је руководилац одјељења за Латинску Америку и Карибе у Министарству спољних послова Југославије, конзул у Перуу и амбасадор у Аргентини, а 1976. године акредитован је за Парагвај.
Парагвај је тада био под диктатуром генерала Алфреда Стреснера, познатом по прогону политичких противника и уточишту за нацистичке злочинце и усташке емигранте, међу којима је био и Јозо Дамјановић. Након убиства Абдале, Дамјановић је ухапшен и осуђен на 25 година затвора, али је пуштен након 16 и по година, 1992. године, и вратио се у Хрватску, гдје је изјавио да је и даље антикомуниста.
Убиство уругвајског амбасадора изазвало је озбиљне посљедице за углед парагвајског режима, а за југословенске власти био је посебан безбједносни проблем јер је само пет година раније усташки емигранти убили југословенског амбасадора Владимира Роловића у Шведској. Ипак, југословенски медији нису посветили велику пажњу овом догађају, а име убијеног амбасадора Абдале готово је заборављено.
У Монтевидеу је 2001. године на 25. годишњицу убиства откривено спомен-обиљежје Карлосу Абдали, а 2021. године парагвајски аутор Хуан Маркос Гонзалес објавио је књигу о овом атентату под насловом „Мој генерале, убили су уругвајског амбасадора – Историја једног антикомунистичког атентата“.
Ова прича остаје један од мање познатих случајева политичког насиља повезаног са усташком емиграцијом, у којем је човјек без везе са Југославијом изгубио живот јер је атентатор замијенио мету.



