БАЊАЛУКА– Народна скупштина Републике Српскенедавно је усвојила измјене Закона о обавезним осигурањима, а нове одредбе могле би олакшати напlatу штете приликом саобраћајних незгода, посебно када су у питању мањи удеси гдје учесници могу сами сачинити записнике.
Шта урадити након мањег удеса
- Процијенити обим оштећења.
- Попунити Европски извјештај о саобраћајној незгоди.
- Навести околности под којима се незгода догодила.
- Потписати извјештај.
- Јасно утврдити одговорност ако међу учесницима нема спора.
- Фотографисати положај возила, мјесто незгоде и оштећења.
- Са документацијом се обратити осигуравајућем друштву одговорног возача.
Према ријечима адвоката Дујка Бојића, једна од новина односи се на повећање лимита оштећења са 500 на 2.500 марака јер омогућава да се велики број мањих саобраћајних незгода ријеши без позивања полиције и дуготрајних процедура.
„Код мањих оштећења препоручује се да учесници попуне Европски извјештај о саобраћајној незгоди, потпишу га и дају изјаве о околностима незгоде. Посебно је важно да возач који је изазвао незгоду призна одговорност, јер то у великој мјери олакшава и убрзава поступак накнаде штете. Такође, неопходно је фотографисати мјесто незгоде и оштећења на возилима како би постојали одговарајући докази“, каже Бојић за „Независне“.
На основу попуњеног обрасца оштећени се може обратити осигуравајућем друштву возача који је проузроковао незгоду и реlatивно брзо остварити право на накнаду штете.
„За разлику од тога, ако се позове полиција, потребно је чекати израду записника, што може потрајати око 20 дана, уз трошкове издавања записника и прекршајне посљедице за одговорно лице“, наводи он.
Бојић наводи да се процјена да ли треба звати полицију у највећем броју случајева може направити већ на лицу мјеста. Уколико је ријеч о огреботинама, мањим лимарским оштећењима или, на примјер, напуклој шофершајбни од ударца камена, најчешће је довољно попунити Европски извјештај. Међутим, ако су оштећења већа, или је видљиво да ће поправка бити знатно скупља, тада је потребно позвати полицију.
Према његовим ријечима, у пракси постоје бројне недоумице код грађана, посебно када није јасно ко је одговоран за настанак незгоде. Често се поставља и питање да ли возач који је био под дејством алкохола може остварити право на накнаду штете. Бојић појашњава да, уколико та особа није одговорна за настанак саобраћајне незгоде, она и даље може остварити право на накнаду штете, док одговара само за прекршај који је починила.
Посебно сложени су предмети који се односе на нематеријалну штету, због чега, како наглашава, грађани треба да потраже правни савјет како би утврдили која права могу остварити.
Грађани често постављају питања и имају недоумице шта се дешава када њихово возило налети на рупу на путу или буде оштећено током одрона.
Бојић истиче да грађани имају реалне шансе да напlatе штету, али само ако одмах позову полицију.
„Полицијски службеници треба да изађу на лице мјеста, сачине службену забиљешку и утврде да је управо стање пута узроковало оштећење возила. Поред тога, потребно је фотографисати мјесто догађаја и оштећења на возилу, јер су управо ти докази кључни у поступку накнаде штете“, истиче он и појашњава да се након тога захтјев подноси надлежном управљачу пута, у зависности од тога да ли је ријеч о локалном путу, магистралном путу или ауто-путу.
