Прављење кратких видео-снимака за TikTok, Instagram и YouTube постаје све популарнији начин зараде на интернету, а појединци тврде да од овог посла мјесечно зарађују и више од 10.000 евра.
Ријеч је о послу познатом као клипинг (цлиппинг), који подразумијева издвајање најзанимљивијих дијелова дужих видео-снимака и њихово претварање у кратке клипове прилагођене друштвеним мрежама.
У појединим кампањама за 1.000 прегледа могуће је зарадити до 2,70 евра, док један младић из Londonа тврди да на овај начин мјесечно приходује више од 11.000 евра.
За почетак су углавном довољни мобилни телефон или рачунар, интернет конекција и способност препознавања садржаја који може привући велики број гледалаца.
Ипак, зарада није загарантована, а многи који покушају да се баве овим послом не успијевају да остваре значајније приходе.
Шта је клипинг и како функционише?
Клипинг је поступак претварања дужих видео-садржаја у кратке снимке намијењене друштвеним мрежама.
Материјал могу бити подкасти, интервјуи, концерти, емисије, разговори с познатим особама или промотивни видео-снимци компанија.
Задатак особе која се бави клипингом јесте да пронађе најзанимљивије тренутке, издвоји их и прилагоди формату који привлачи пажњу корисника.
Такви снимци најчешће трају између 30 и 60 секунди, а могу садржавати титлове, зумирање, промјене кадрова и друге ефекте који гледаоце подстичу да видео погледају до краја.
Готови клипови објављују се на пlatформама као што су TikTok, Instagram и YouTube, у складу с договором с клијентом.
У неким случајевима клипери добијају новац за сваки објављени видео, док у другим зарада зависи од броја прегледа.
Колико се може зарадити од 1.000 прегледа?
У појединим кампањама испlatа достиже 2,70 евра за сваких 1.000 прегледа.
То значи да би видео са 100.000 прегледа могао донијети 270 евра, под условом да кампања предвиђа такву накнаду и да се сви прегледи признају за испlatу.
Међутим, не постоји јединствена тарифа која важи за све клипере.
Зарада зависи од клијента, пlatформе, врсте садржаја, броја прегледа и правила конкретне кампање.
Како преноси Блиц, један од примјера који је привукао пажњу јесте Екноор Синг, 22-годишњак из Londonа, који тврди да од овог посла зарађује више од 11.000 евра мјесечно.
Синг је за BBC испричао да је озбиљније почео да се бави клипингом након што је зарадио 268 долара објављивањем видео-снимка повезаног с пјевачицом Дуом Липом.
Његов посао данас се заснива на проналажењу кратких, забавних и занимљивих тренутака који имају потенцијал да привуку велики број гледалаца.
Ипак, његова зарада представља појединачан примјер и не значи да свако ко почне да прави кратке видео-снимке може очекивати сличне резултате.
Да ли је за овај посао довољан мобилни телефон?
За основну обраду видео-снимака често је довољан паметни телефон, јер постоје апликације које омогућавају сјечење снимака, додавање титлова, музике и једноставних ефеката.
Рачунар може олакшати рад, нарочито када је потребно обрадити веће количине материјала или користити напредније програме за монтажу.
Међутим, техничка опрема није пресудна.
Много важније је препознати који дио дужег разговора, интервјуа или емисије може заинтересовати публику.
Успјешни клипери морају разумјети начин на који функционишу друштвене мреже, пратити трендове и знати како да привуку пажњу гледалаца у првих неколико секунди.
Важно је и да имају дозволу за коришћење материјала, јер преузимање туђих видео-снимака без одговарајућих права може довести до уклањања садржаја или других проблема.
Може ли свако зарадити хиљаде евра?
Иако приче о заради од неколико хиљада евра мјесечно звуче примамљиво, такви резултати нису правило.
Многи почетници проводе сате прегледајући материјал, монтирајући снимке и покушавајући да привуку публику, а да притом не остваре значајнију зараду.
Број прегледа није могуће унапријед гарантовати, а успјех једног виралног снимка не значи да ће и наредни остварити сличан резултат.
Због тога клипинг може бити прилика за додатни приход, али га не треба посматрати као једноставан начин да се без искуства и труда дође до велике зараде.
За оне који имају осјећај за видео-садржај, познају друштвене мреже и спремни су да уче, овај посао ипак може представљати улаз у све развијеније тржиште дигиталних услуга.
