О Петровдану, који се обиљежава 12. јула, говорио је Саша Срећковић, музејски савјетник Етнографског музеја.
Један је од највећих љетних празника у српској традицији. Посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу, а вијековима га прате бројни народни обичаји и вјеровања настали у вријеме када је живот био уско везан за природу и пољопривреду.
Најпознатији симбол овог празника је рана јабука, петровача. Некада се вјеровало да се до Петровдана прве јабуке не једу, већ да се на сам празник носе у цркву на освећење, а потом дијеле дјеци и ближњима за здравље, мир и слогу. Управо због тога се дјеци на Петровдан поклања јабука – као симбол здравља, благостања и Божјег благослова.
У народу је постојало и вјеровање да се јабуке не смију сјећи ножем нити ударати једна о другу како се не би призвао град који би уништио усјеве.
Празник без тешких послова и уз породично окупљање
На Петровдан се, као и за друге велике празнике, избјегавао тежак рад у пољу. Умјесто тога, дан је био намијењен одмору, одласку у цркву и окупљању породице.
У појединим крајевима чобани су плели вијенце од цвијећа и стављали их стоци на рогове, вјерујући да ће је тако сачувати од болести и донијети јој добро здравље.
Петровдан је уједно био вријеме сабора, породичних окупљања, али и крштења и вјенчања, јер се сматрао посебно благословеним празником. Њиме се завршава и Петровски, односно Апостолски пост, након којег се породице окупљају за свечаном трпезом, у складу са црквеним правилима.
Зашто су пекари и рибари посебно везани за Петровдан?
Петровдан је у народу одувијек имао посебно мјесто. Сматра се славом пекара и рибара – пекара као чувара хљеба, основне животне намирнице, а рибара јер је Свети Петар прије него што је постао апостол био рибар.
У многим крајевима овај празник био је и повод за вашаре и народне саборе, на којима се трговало, окупљала родбина и пријатељи, склапала нова познанства и учвршћивале везе међу људима. Управо зато Петровдан није само велики празник, већ и важан дио народне традиције који је вијековима повезивао породицу, заједницу и свакодневни живот.
