Република Српска све више зависи од стране радне снаге, а у првих пет мјесеци ове године страним држављанима издато је 2.066 радних дозвола, чиме је за неколико мјесеци готово достигнута укупна годишња квота за нова запошљавања.
Укратко:
- Република Српска је за пет мјесеци издала 2.066 радних дозвола страним држављанима.
- Квота за нова запошљавања готово је у потпуности искориштена.
- Послодавци упозоравају да недостаје радника у готово свим дјеlatностима.
- Хоће ли власти ускоро морати повећати квоте за стране раднике?
Послодавци упозоравају да је недостатак радника све израженији, посебно у грађевинарству и другим дефицитарним дјеlatностима, док из угоститељства поручују да настоје одгодити тренутак када ће и они морати у већој мјери ангажовати стране раднике.
Шта показују подаци о издатим радним дозволама?
„Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске, од јануара до маја страним држављанима издато је укупно 2.066 радних дозвола. Од тог броја, 1.499 дозвола односи се на нова запошљавања, док је 567 дозвола продужено“, наводи се у подацима Привредне коморе РС.
Тиме је премашена годишња квота за ново запошљавање страних радника у Републици Српској, која за 2026. годину износи 1.500 дозвола. У оквиру квоте издате су и 134 нове радне дозволе које ће важити након 1. јуна 2026. године, као и 85 продужених радних дозвола.
На нивоу Босне и Херцеговине укупна годишња квота радних дозвола за стране држављане у 2026. години износи 7.427 дозвола. Од тог броја, Федерацији БиХ припада 4.500 дозвола, Републици Српској 2.000, а Брчкодистрикту БиХ 927 дозвола.
Када је ријеч о продужењу већ издатих радних дозвола, предвиђена је посебна квота од 2.350 дозвола, од чега се на Федерацију БиХ односи 1.500, Републику Српску 500, а Брчко дистрикт БиХ 350 дозвола.
Зашто угоститељи и даље избјегавају запошљавање страних радника?
Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске „Хореца“, казао је за „Независне новине“ да се угоститељи и даље боре како би спријечили да страни радници почну радити у угоститељским објектима, они сматрају да радну снагу треба усмјерити према другим привредним гранама, попут грађевинарства.
„Надам се да ћемо бити посљедња привредна грана која ће доћи у ту ситуацију, али полако губимо битку, јер је генерално присутна несташица радника, а посебно квалитетне радне снаге“, казао је Куртиновић.
Он је истакао да би на нивоу државе требало уредити систем којим би се спријечио одлазак домаћих радника.
„Ми сваке године причамо о томе да нам је отишао велики број радника и годинама говоримо о посљедицама, а не бавимо се узроцима“, навео је Куртиновић.
У којим дјеlatностима највише недостаје радника?
Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић казао је раније за „Независне новине“ да повећање квота за стране раднике може бити и охрабрујуће, јер показује да се привреда постепено опоравља.
„То је још далеко од доброг стања. Оно што је битно напоменути јесте да је у свим дјеlatностима примјетан недостатак радне снаге, од неквалификованих до висококвалификованих радника. Најизраженији недостатак је у Бањалуци, јер је ту велика концентрација људи и привреде, нарочито грађевинарства. Доста је велика потражња за радницима, мајсторима из области грађевинарства“, истакао је Шкребић.
Према његовим ријечима, није искључено да у наредном периоду дође до нових захтјева за повећање квота за стране раднике, али ће то зависити од привредне активности.
Како демографски трендови утичу на тржиште рада?
Шкребић је објаснио да је један од разлога за потребу ангажовања страних радника и неповољан демографски тренд.
„Слободно могу да кажем, а то показује и званична статистика, да ми сваке године имамо око 15.000 пензионера и 9.000 младих људи који завршавају средњу школу. То је аутоматски недостатак који се појављује сваке године“, рекао је Шкребић.
