Ако је ваш пас увијек први који провјерава необичне звукове, њушка торбе гостију или гледа шта се догађа с друге стране ограде, вјероватно имате пса који воли да истражује.
Такво понашање најчешће је знак радозналости и природне потребе пса да прикупи информације о свијету око себе.
„Кад кажемо да пас гура нос посвуда, заправо говоримо о његовој природној радозналости. Пси су уз то и изузетно перцептивни“, објаснио је за Неwсwеек ветеринар др Ное Галван.
Шта псе чини радозналима?
Пси доживљавају свијет првенствено путем њуха. Док се људи углавном ослањају на вид, пси користе нос како би истражили и разумјели шта се око њих догађа.
Када пас њушка ново подручје, заправо покушава да открије ко је тамо био прије њега, шта се догодило и има ли у близини нечег занимљивог.
„Неки од знакова да је пас природно радознао или пажљив према својој околини укључују неутралан положај тијела, усправне уши, посматрање странаца или непознатих простора те, наравно, њушкање“, каже Галван, преноси Index.
Према подацима апликације за његу љубимаца Wаг, други знакови радозналости могу бити испробавање предмета лизањем, пажљиво слушање, додиривање предмета шапом, посматрање непознатих људи или животиња те режање или лајање.
„Када су напољу, пси могу ходати уз ограду или њушкати мјеста која су други љубимци означили. Све су то информације о томе ко је или шта овдје било прије њих“, додаје Галван.
Зашто су неки пси већи истраживачи од других?
Иако се чини да су неки пси склонији истраживању, Галван истиче да не постоје расе које су универзално радозналије од других.
Умјесто тога, неке расе историјски су узгајане с особинама које подстичу истраживање, попут лова, трагања или чувања стада.
Радозналост се код сваког пса може манифестовати другачије. Пас којег води њух пратиће траг на отвореном, док ће други истражити звук у кући јер мисли да би то могло да значи посластицу.
„Француски булдог може бити једнако упоран у истраживању, али с другачијим мотивом – чим чује отварање врећице чипса у сусједној соби, кренуће да провјери смијеши ли му се какав залогај“, каже Галван.
Псећа радозналост произлази из комбинације инстинкта за мирисом, социјалне радозналости, досаде и природног нагона за истраживањем.
Пси имају изузетну способност откривања мириса, али само запажање мириса не значи нужно да је пас интелигентнији.
„Начин на који ће пас реаговати на мирис често зависи од његове обуке и нагона“, објашњава Галван и као примјер наводи радне псе попут полицијских или оних обучених за откривање експлозива.
Када радозналост постаје проблем?
Радозналост је генерално здраво понашање, али псе понекад може довести у ризичне ситуације.
На примјер, пас који истражује звук током планинарења могао би случајно да наиђе на опасну дивљу животињу, попут змије отровнице.
С друге стране, та појачана свјесност може помоћи и власницима јер их пас може упозорити на могућу опасност у близини.
Највећи проблем настаје када пас не може да се одвоји од онога што му је привукло пажњу, напомиње Галван.
Да ли је мој пас радознао или анксиозан?
Није сваки пас који све истражује нужно само радознао. Нека понашања која дјелују као радозналост могу бити повезана са стресом или анксиозношћу, а власник треба да препозна суптилне разлике.
„Стресном или анксиозном псу може бити тешко да се смири“, каже Галван.
Знакови стреса код пса укључују цвиљење, дахтање без очигледног разлога, непрестано праћење власника, потешкоће с опуштањем и понављајућа понашања.
Радознао пас обично ће истражити нешто ново, а затим се вратити својој рутини. Анксиозан пас, с друге стране, може остати фиксиран на нешто, тешко се смиривати или показивати друге знакове нелагоде, преноси Побједа.
