Рибљи штапићи су један од оних производа које готово сви познајемо још од дјетињства.
Брзи су за припрему, једноставни, приступачни и готово увијек истог укуса, без обзира на произвођача. Управо због те привидне блискости, ријетко се питамо шта се у њима заправо налази, од чега су направљени и какву рибу, у суштини, једемо.
Риба у облику „масе“, а не филета
Супротно ономе што сугеришу облик и амбалажа, већина рибљих штапића не производи се од цијелог рибљег филета, већ од такозване рибље масе. Ријеч је о уситњеној риби која се меље, мијеша и обликује у препознатљиве правоугаонике, након чега се панира и замрзава.
Таква маса, зависно од произвођача и цјеновног ранга, може садржавати и воду, скроб, биљна уља, стабилизаторе, те различите зачине. Управо ти додаци омогућавају уједначен изглед, укус и текстуру производа, али истовремено смањују стварни удио рибљег меса у готовом производу.
Која се риба најчешће крије испод панаде?
Риба која доминира у производњи рибљих штапића је аљаски полак (Аласка поллоцк), док се рјеђе користе ослић или бакалар. Разлог за овакав избор је једноставан: ријеч је о рибама неутралног укуса, релативно ниске цијене и лакој индустријској обради.
Аљаски полак је бијела морска риба која се у огромним количинама лови у сјеверном Пацифику и изузетно је заступљена у индустријској преради хране. Иако сама по себи није неквалитетна, у рибљим штапићима ријетко долази у свом „природном“ облику, већ као дио прерађене смјесе обогаћене адитивима, преноси Дневно.хр.
