Србијасе 12. марта присјећа једног од најмрачнијих тренутака у модерној историји ове земље.
Атентат и акција „Сабља“:
- Атентат извршен испред зграде Владе Србије
- Тешко рањен и тјелохранитељ Milan Веруовић
- Уведено ванредно стање након атентата
- Покренута полицијска акција „Сабља“ против мафије
- Улемек и Јовановић осуђени на 40 година
Тог дана 2003. године премијер Србије Зоран Ђинђић убијен је испред зграде Владе у Немањиној улици у Београду док је излазио из ње.
Атентат је изазвао велики шок међу грађанима и снажно одјекнуо у региону и свијету.
Ђинђић је био лидер Демократске странке и први демократски изабрани премијер након пада режима Слободана Милошевића.
Ђинђић, дугогодишњи лидер Демократске странке, првак ДОС-а, прва личност промјена 5. октобра 2000. године, имао је тада 50 година, пренио је раније RTС.
Атентатор пуцао из засједе
Његов мандат обиљежен је бројним реформама, модернизацијом државе и напорима да се Србија приближи Европској унији.
Био је познат по одлучности и визији промјена, укључујући борбу против корупције и организованог криминала.
Атентатор је пуцао из засједе док је Ђинђић излазио из зграде Владе, а напад је затекао бројне свједоке.
Ђинђић је погођен хицем у груди, у дворишту зграде Владе Србије, у 12.25. Његов тјелохранитељ Milan Веруовић је том приликом тешко рањен.
Ђинђић је одмах превезен у Ургентни центар, гдје је покушана реанимација, али премијер није преживио напад.
Његово убиство је промијенило Србију и оставило дубоку празнину у политичком и друштвеном животу ове земље.
Неколико сати након што је Ђинђић убијен, у Србији је проглашено ванредно стање, које је трајало све до 22. априла те године.
Убрзо након атентата на Ђинђића, полиција је покренула велику акцију „Сабља“ и ухапсила више припадника тада распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) и чланова „земунског клана“.
Више од 11.000 ухапшених
Полиција је у акцији „Сабља“ ухапсила више од 11.000 особа, међу којима припаднике „земунског“ и других криминалних кланова, политичаре, високе војне официре, носиоце правосудних функција и неке естрадне личности.
Међу главним починиоцима били су Милорад Улемек Легија, главни организатор, и Звездан Јовановић, извршилац атентата, који су касније правоснажно осуђени на по 40 година затвора, пренијели су раније српски медији.
Остали чланови групе добили су казне од осам до 35 година затвора, укључујући Александра Симовића, Милоша Симовића, Александра Константиновића, Нинослава Константиновића и Сретка Калинића.
Неки од осумњичених били су у бјекству и касније су изручени Србији, као што се догодило са Сретком Калинићем, који је ухапшен у Хрватској и пребачен у Београдда издржи казну.
На суђењу 23. маја 2007. године, Специјални суд у Београду осудио је укупно 12 особа за учешће у атентату, укључујући Улемека и Јовановића, док су остали чланови групе добили различите казне зависно од улоге у злочину.
Сахрањен у Алеји заслужних грађана
Суђења и пресуде биле су један од кључних корака у борби против организованог криминала у Србији.
Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
На његовој сахрани је било више од 70 страних државних делегација.
Сваке године на мјесту атентата полажу се вијенци, палесвијеће и одаје почаст Ђинђићу.
