Амерички предсједник Доналд Трумп (Трамп) потврдио је да су Сједињене Америчке Државе рано јутрос извеле војни напад великих размјера на Венецуелу, током којег је, како је навео, заробљен предсједник те земље Николас Мадуро.
Трумп се огласио путем своје друштвене мреже Трутх Социал, наводећи да операција није била усмјерена само на војну инфраструктуру, већ на само политичко вођство Венецуеле.
„Сједињене Америчке Државе успјешно су извеле опсежан удар против Венецуеле и њеног вође, предсједника Николсса Мадура, који је заједно са својом супругом заробљен и извучен из земље“, стоји у званичном саопштењу предсједника САД-а.
Трумп је нагласио да је ова акција спроведена у блиској сарадњи са америчким тијелима за спровођење закона, што упућује на то да би Мадуро могао бити процесуиран пред америчким судовима на основу ранијих оптужница за наркотероризам и корупцију.
Детаљи операције и конференција у Мар-а-Лагу
Иако тачна локација на којој се Мадуро тренутно налази није потврђена, наводи се да је он већ транспортован ван граница Венецуеле.
Венецуелског предсједника рано јутрос заробили су припадници Делта Форцеа, главне специјалне јединице америчке војске, изјавили су амерички фукционери за ЦБС Неwс.
Извори из венецуеланске опозиције рекли су за Скy Неwс да вјерују да је заробљавање Мадура био „договорени одлазак“.
Свјетски медији преносе извјештаје о снажним експлозијама у Каракасу и покретима трупа у близини кључних владиних зграда.
Бијела кућа је за данас у 11 часова по локалном времену најавила хитну конференцију за новинаре у Мар-а-Лагу, гдје се очекује да ће предсједник Трумп представити доказе о успјеху операције и даљим корацима администрације.
Радикални заокрет
Овај потез представља најрадикалнију интервенцију САД-а у Латинској Америци у посљедњих неколико деценија. Док присталице опозиције у Венецуели на друштвеним мрежама опрезно поздрављају вијести, међународна заједница реагује са зебњом. Русија и Кина су већ затражиле хитну сједницу Савјета безбједности УН-а, док су регионални лидери у Латинској Америци подијељени између подршке „враћању демократије“ и страха од тоталног рата.
За сада нема званичних информација о броју жртава током „опсежних војних удара“, као ни о томе ко тренутно контролише војне формације унутар саме Венецуеле.
