Једна Бањалучанка је синоћ, у сриједу, 21. јануара, доживјела шокантно искуство у Бањалуци, гдје је спасила суграђанку коју је, према њеним тврдњама, супруг одвео до Врбаса с намјером да их обоје гурне и баци у ријеку.
Хероина ове приче, коју је подијелила на друштвеним мрежама, испричала је за „Независне новине“ да је о свему обавијестила полицију.
Жена на кољенима
„Синоћ, око 21 час, са дјевојчицом одлазим по сина на тренинг, и у повратку у Шехеру, на самој обали Врбаса, у поприлично мрачном дијелу насеља, крајичком ока видим паркиран аутомобил, свјетла упаљена, а поред њега мушкарац дословно вуче жену која је на кољенима“, навела је ова Бањалучанка.
Возила испред ње су, додаје, само пролазила.
„Заустављам се да видим шта се дешава, и ови иза мене ме само заобилазе и настављају даље. Жена се некако истргла и креће према цести, спуштам прозор и питам је да ли је добро и треба ли јој помоћ“, навела је Бањалучанка.
Пришла јој је, додаје, те молила да је одведе одатле.
Дјеца у ауту
„Улази на задња врата иза мене, схватам да јој није свеједно јер види да су у ауту и дјеца, али јој говорим да само брзо уђе. Буквално у задњи час успијева да затвори врата, јер је у међувремену и тај мушкарац стигао до нас и покушава да их отвори. Не знам како у секунди успијевам помирити страх од тога да је не извуче и оног да не испадне ту из мог аута, али брзо се удаљавамо, возим са срцем у петама и без даха, и она ми говори да не морам да бринем, да је кључ од аута код ње и да он не може да нас прати и стигне“, наводи Бањалучанка.
Успорила је, додаје, те питала гдје да је одвезе.
„Каже, било гдје. Питам је да ли је повријеђена, треба ли медицинску помоћ, каже да није, и да је, ако могу, одвезем кући. Возим до мјеста гдје ми је рекла, ћутимо, не желим да кажем ништа погрешно“, наводи Бањалучанка.
Питала ју је у једном моменту да ли је тај мушкарац неко кога познаје, ко може да јој науди.
Борила се као лавица
„Одговара да јој је то супруг, у браку су већ 18 година, и ту креће бујица, сазнајем читав њихов заједнички живот и проблеме који су довели до тога да је то вече, у алкохолисаном стању, одвео до Врбаса с намјером да их обоје гурне и баци у ријеку. Борила се, каже, као лавица“, наводи ова Бањалучанка.
Остала је, додаје, без даха слушајући страшне детаље из живота некога кога први пут види.
„Настојим да јој кажем нешто смислено, али да истовремено поштујем њену интиму и бол кроз коју пролази. Говорим јој да има наде, да излаз постоји, да мора да потражи спас. И да брине о себи. Стајемо, осјећам њен срам и страх, брзо се удаљава, а ми одлазимо кући. Дјевојчица је мала и ништа не разумије, дјечак се, наравно, уплашио, највише тога да ће нас тај човјек пронаћи и пратити. Говорим му да то сигурно није могуће, а и да ми нисмо ти који су учинили нешта лоше, већ само добро, и онолико колико је било у нашој моћи“, наводи Бањалучанка.
„Могла сам само окренути главу“
Потом је алармирала полицију.
„Позивам полицију и причам им све шта се десило те их молим да поступе у складу са надлежностима и могућностима, и даље уплашена због онога чему сам свједочила, али и онога што тек може да се деси“, истиче Бањалучанка.
Размишљала је да ли је погријешила, у ауту су јој била дјеца.
„Не знам. Можда, вјероватно. Могла сам само окренути главу, правити се да не видим, додати гас. Нисам могла. Оно људско у мени није ми дозволило да само прођем и наставим као да се ништа не дешава. Не желим ни да говорим ружно о онима који нису застали и помогли, чак ни због тога што су у аутима углавном били мушкарци који су такође дошли по синове на тренинг, они најбоље знају како се осјећају због тога и шта им је на души. И чему уче своју дјецу“, истиче Бањалучанка, те додаје:
„А она… Ако икада ово прочита, а и ако не прочита, њој и свакој другој жени која проживаљава исти или сличан пакао само желим да кажем да рјешење постоји, да тражи помоћ, да није срамота, да има људи који ће је избавити, да мора да воли себе и да се бори за себе, да спас постоји. Желим јој сто срећа у животу. А вама да никад не окренете ни поглед ни срце од некога ко се бори за живот, коме сте можда баш ви у том тренутку једина нада, једина рука и једина шанса да преживи“.
