Повратак из Израела Милорад Додик, предсједник СНСД-а, искористио је да опет отворено говори о немогућем опстанку Републике Српске у Босни и Херцеговини, те је поново, по ко зна који пут, најавио да је неопходно да се Српска отцијепи од БиХ и постане независна држава.
Лидер највеће странке у Републици Српској и партије која је на власти на нивоу БиХ, најавио је и да ће након повратка из Сједињених Америчких Држава (САД) ове седмице саопштити даље планове, а открио је да ће један од њих бити да се у Народној скупштини Републике Српске разматра изборни закон Републике Српске, што је такође прича која се понавља.
Додик најављује отцјепљење више од деценију
Додикова прича о отцјепљењу Републике Српске од БиХ безмало траје деценију и по, а конкретније обрисе добија од 2011. године, када је Додик казао да „није спреман да прича о одустајању од референдума“.
Наредних година, најчешће у оним изборним, Додик је прокламовао ставове које заступа до данас, а то је да би за БиХ најбоље било да се договори мирни разилазак, да ће референдум о независности сигурно бити одржан и да ће Република Српска бити самостална.
Најпознатија реченица је свакако „Гоодбyе БиХ, wелцоме РСеxит“ изговорена на сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 17. фебруара 2020. године.
Додик у претходним годинама позива на повратак изворном Дејтону, а све ове приче, оцјењују саговорници „Независних новина“, имају циљ борбу за гласове у изборном периоду, јачање своје позиције на нивоу БиХ и регије.
Грмуша: Рецепт за неуспјех
На питање колико је реална Додикова прича о независности, Милко Грмуша, правник из Бањалуке, одговара да све и ако бисмо заиста узели да те најаве имају упориште, имале би смисла само ако се то ради у договору са Бошњацима. У супротном…
„Кључни је проблем што ми, и да прогласимо независност и да је признају све чланице Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН), том чињеницом не бисмо се преселили ни у Норвешку, нити у Африку, Азију, Сингапур или Јужну Америку, него бисмо остали гдје јесмо. Што значи, имали бисмо око себе људе, Бошњаке, вјероватно Хрвате, ко зна кога све који би нам били у директном непријатељском окружењу. То би направило мини-потрес као што је било деведесетих година. Питај бога оца колико би нам требало војске да заштитимо границе, колико би наше економије аутоматски прешло у ратну економију, питање је да ли имамо људство које може да попуни толику војску“, упозорава Грмуша.
Јасно је, наставља, да Додик нема сагласност бошњачке стране за причу коју пласира.
„Не да је нема, него је та прича за Бошњаке црвена линија свих црвених линија. Не видим како било ко са релевантним историјским искуством, а знам да се господин Додик на њега често позива, може мислити да је на Балкану дугорочно могуће направити успјех за једну нацију уз директно противљење других комшијских нација, таман да та прва нација не знам какву свјетску подршку има. А то је све било обрнуто и дешавало се прије 30 година неким нашим тадашњим опонентима на Балкану и ни они се нису усрећили“, истиче Грмуша.
Наглашава да се под хитно, ако је остало имало разума на овим просторима, мора отворити унутрашњи дијалог и у БиХ и у регији у смислу како ћемо једни са другима, а не отварати га на другим мјестима по принципу „како ћемо једни против других“.
„То је рецепт за неуспјех. Велике силе манипулишу малима због својих интереса. Мислим да је системски и структурно та поставка да ми уз било чију подршку можемо овдје некога довести у проблем на домаћем терену погрешна. Нисам присталица тога и сматрам да потпуно другачије морамо редефинисати односе прихватајући аргументацију и господина Додика, дијелом и власти у Републици Српској о потреби да се реструктурише међународни интервенционизам у БиХ, да се промијени начин функционисања Уставног суда БиХ. То су све аргументи на мјесту, али ми то не можемо урадити без Бошњака и Хрвата, и ко год мисли да можемо, по мени, тај не види баш то добро до краја“, закључио је Грмуша за „Независне“.
Подгријавање емоција грађана
Тема независности Републике Српске јако је популарна у народу, доноси лаке политичке поене и то власт у Српској јако добро зна, кажу даље саговорници „Независних“.
Мирко Матић, политиколог, истиче да чак и у овако измијењеној геополитичкој слици свијета независност Републике Српске није извјесна.
„И то сви знамо. Нама су потребни поуздани савезници и унутрашњи капацитети који не постоје у овом тренутку. Уместо што се ова тема злоупотребљава и помпезно најављује, верујем да је решење да се у тишини јачају демографски, економски и демократски потенцијали као и везе са Србијом и другим земљама. Када се истински будемо фокусирали на ове тачке, оствариће нам се све оно што сањамо деценијама“, каже Матић за „Независне“.
Надовезујући се на речено, Младен Бубоњић, комуниколог, наводи да је прича о отцјепљењу увијек била за унутрашњу употребу.
„С једне стране, настоји се задржати ореол националног заштитника подгријавајући националистичке емоције, а с друге, пријетњама о отцјепљењу жели се ‘политичко Сарајево’ држати у сталној неизвјесности, што користи за цјенкање и остваривање интереса. Некад је наратив о отцјепљењу био израженији, нпр. уочи избора или неких важнијих датума, или догађаја, попут укидања санкција или састанака са лидерима, док је већином био у другом плану“, истиче Бубоњић, те додаје да се досад показало да изјаве које воде у правцу ове теме никада нису имале посљедице.
Смиљанић: Избори иза ћошка
Новинарка Љиљана Смиљанић не сматра да је одлазак у Израел, Мађарску и сада САД нешто што је осилило Додика, већ да је кључ свега изборна година, а октобар је „иза ћошка“.
„Да не помињем и 8. фебруар. Прије неколико година сам у Гоогле уписала ту најаву (отцјепљење) као појам за претрагу и резултати су показали да су изјаве, интервјуи гдје се то помиње били у изборним годинама. Додуше, посљедњих година и чешће. Не знам да ли заиста планира да проведе те најаве у дјело сада или касније. Знам само да ми је досадило да их слушам, као и реакције на то из другог ентитета. Прођоше нам животи слушајући исто, а храна све скупља, цијене станова и станарине лете у небеса. Из цијеле БиХ је много људи отишло, а и даље одлазе. Сви гледају себе и свој интерес. Не бих рекла да је икоме до рата и сукоба. Можда и гријешим, али заиста мислим да су нам цијене хране и живота уопште много већи проблем“, поручила је Смиљанићева.
Благојевић и Флин подржали Додика
Род Благојевић, бивши гувернер америчке савезне државе Илиноис, коментарисао је путем мреже X Додикове изјаве након повратка из Израела, наводећи да је то питање од „велике важности за стабилност у Европи и очување права на слободу вјероисповијести за хришћане и Јевреје“.
Благојевићеву објаву је потом коментарисао и Мајк Флин (Мике Флyнн), који је био Трампов савјетника, а брат је Џозефа Флина (Јосепх Флyнн), који је предсједник компаније ААФС која жели градити Јужну интерконекцију у ФБиХ, рекавши да је „потребно не само поново размотрити Дејтонски споразум, већ и читаву Повељу НАТО-а“.
„21. стољеће суочава се с огромним изазовима, а успостављање нових партнерстава те нових економских и војних савеза мора се озбиљно сагледати. То се мора догодити, или ћемо се суочити с временом великих посљедица“, написао је Флин.
