Европска унија ће, по свему судећи, хладно примити интерес америчких инвеститора у енергетски сектор у БиХ.
Наиме, барем према одговорима које смо добили из Делегације ЕУ у Сарајеву, ЕУ неће подржати енергетска рјешења која се не базирају на обновљивим изворима енергије, у складу с енергетским политикама ЕУ.
Подсјећања ради, амерички инвеститори, међу којима је и велика америчка фирма „Бецхтел“, која је већ деценијама активна у региону, али до сада не и у БиХ, желе да граде Јужну интерконекцију, гасовод који би текући гас из терминала на Крку требало да довезе до БиХ. У БиХ се тренутно разговара о давању концесије америчком инвеститору. У првој фази планирано је покривање гасном мрежом у Федерацији, а након тога и у Српској. Такође, спомиње се могућност и изградњи гасних електрана. ЕУ, међутим, не дијели ове планове и инсистира на својој визији енергетске будућности БиХ и западног Балкана.
„Енергетска политика ЕУ темељи се на преласку на чисту енергију и остваривању циља климатске неутралности до 2050. године. Осим што је важан елемент процеса приступања ЕУ, за Босну и Херцеговину ово такође представља значајну прилику за модернизацију енергетског сектора, привлачење инвестиција и унапређење дугорочне енергетске сигурности“, нагласили су они у одговору „Независним“.
На наше питање да ли би, евентуално, ЕУ била спремна да финансира или учествује у финансирању америчких гасних пројеката, одговорили су нам да се ЕУ фокусира на подршку на прелазак на обновљиве изворе енергије.
„ЕУ пружа значајну финансијску помоћ за подршку преласку на обновљиве изворе енергије, бољу енергетску ефикасност и побољшану дигитализацију, укључујући и путем Реформске агенде Босне и Херцеговине у оквиру Плана раста. У замјену за напредак у остваривању реформских корака, укључујући и енергетску транзицију, Босна и Херцеговина би могла добити до 976,5 милиона евра. Финансијска подршка ЕУ не обухвата пројекте који би повећали дугорочну овисност о фосилним горивима или били у супротности с климатским циљевима“, објаснили су нам они.
Појаснили су да постоји још један битан разлог за одустајање од изградње инфраструктуре за фосилна горива.
„Важност преласка на чисту енергију огледа се и у Механизму ЕУ за прилагођавање угљика на границама (ЦБАМ). Како се ЦБАМ буде постепено уводио, производња с високим удјелом угљика суочиће се с додатним трошковима приликом извоза у ЕУ. Да би економија Босне и Херцеговине остала конкурентна, земља ће морати смањити емисије и улагати у чистију енергију“, појаснили су нам.
Из свега је јасно да би изградња гасне инфраструктуре у БиХ могла створити проблеме у испуњавању климатских циљева ЕУ. За ЕУ је, како нам је недавно објашњено, гас транзитно гориво које је прихватљивије од угља јер емитује мање штетних честица, али би требало да изађе из употребе чим се у мрежу уведе довољно обновљивих извора, на чему ЕУ сада ради.
Енергетска политика представља једно од највећих размимоилажења између Брисела и Вашингтона. Нова администрација Доналда Трампа у Америци жели развити мрежу фосилних горива, укључујући и угаљ и нафту и гас, а глобално желе створити економска партнерства са земљама које би увозиле америчке енергенте, укључујући и гас. Иако ЕУ и даље купује амерички гас, и наставиће то барем још једну деценију, план је да се Европа што је могуће више учини самоодрживом кад су у питању енергенти.
ЕУ, која сама нема велике количине нафте и гаса, жели водити независну енергетску политику и акценат ставити на хидропотенцијале, вјетар, сунце и атоме, у зависности од земље до земље.
Такође, треба напоменути да овај проблем није нов, јер је и бивша администрација Џоа Бајдена била свјесна да ће ЕУ престати финансирати гасне пројекте, па је Мајкл Марфи, тадашњи амерички амбасадор у БиХ, покушао убрзати планове за изградњу Јужне интерконекције. У том смислу, стратегије Марфија и Џона Гинкела, садашњег вршиоца дужности амбасадора САД у БиХ, се не разликују, осим што је истекао рок до којег су европски инвеститори били спремни да подрже финансирање Јужне интерконекције.
БиХ би се могла наћи у занимљивом проблему, јер је заинтересована да диверзификује своје енергетско снабдијевање од Русије куповином текућег гаса, и отуда интерес за Јужну интерконекцију. Истовремено, чињеницом да се налази на европском путу мораће слиједити европске климатске циљеве.
Иако је дошло до одређеног попуштања у строгим еколошким критеријумима, понајвише под притиском Њемачке и њеног канцелара Фридриха Мерца, који подржава енергетске циљеве ЕУ, али жели дужи прелазни период и попуштање стандарда за ауто-индустрију у електрификацији, по свему судећи европска енергетска политика неће се значајно мијењати.
