Легитимно је питање хоће ли надлежни у Републици Српској убудуће ревносније крпити путеве, након што је Основни суд у Приједору утврдио да је в.д. начелника градског Одјељења за саобраћај Александар Шобот одговоран за неблаговремено отклањање ударне рупе на коловозу и правоснажно га осудио.
Шта треба да уради возач ако оштети возило због рупе на путу
- Обавијестити надлежну полицијску станицу
- Сачекати увиђај и службену забиљешку
- Фотографисати оштећење и стање коловоза
- Поднијети захтјев управљачу пута за накнаду штете
- Ако захтјев буде одбијен – покренути парнични поступак
Шобот је осуђен на новчану казну од 1.000 КМ, под условом да у року од годину дана не учини прекршај једнаке тежине или тежи.
Оштећење коловоза у Приједору утврђено је, измјерено и фотографисано приликом увиђаја саобраћајке 2024. године у којој је на голфу настала штета од ударне рупе.
Суд је утврдио да Шобот у својству в.д. начелника градског Одјељења за саобраћај, комуналне послове и заштиту животне средине и имовинско-стамбене послове није обављао послове с циљем одржавања јавног пута ради безбједног и несметаног одвијања саобраћаја.
Шобот је, како преноси Срна, пред Судом изјавио да прихвата одговорност, да му је жао због прекршаја, али да, због сложених и дуготрајних тендерских процедура, није могао дати налог за санирање рупе.
Прекршајни поступак покренут је по захтјеву Полицијске станице за безбједност саобраћаја Приједор. Шобот, од којег нисмо успјели добити коментар, дужан је да плати 150 КМ судских трошкова, а оштећени С.В. је, ради евентуалног имовинско-правног захтјева, упућен на парнични поступак.
Шта каже адвокат?
Адвокат из Бањалуке Владимир Драгичевић каже да по многим одредбама о разним прекршајима, које су третиране кроз законе, када се дефинише прекршај, буде наведено да, уз, на примјер радника, одговара и одговорно лице.
„Када је у питању конкретно судско рјешење из Приједора, једно рјешење неће бити извор права. Позиваће се људи на то, али у сваком конкретном случају, суд ће одлучивати посебно. Међутим, заиста има примјера гдје треба казнити одговорно лице у неком јавном предузећу, органу управе итд. Нада је да ће ово судско рјешење макар мало побољшати ту ситуацију“, навео је Драгичевић за „Независне новине“.
У конкретном рјешењу, додао је Драгичевић, возач ће свакако добити накнаду штете у редовном одштетном захтјеву, а овдје је, додатно, утврђена и прекршајна одговорност одговорног лица.
„Не треба ићи у крајност, да за сваку ситуацију то буде аутоматски и прекршај, али се, ево, мора знати да је могуће и да прекршајно одговарају ако су криви“, нагласио је Драгичевић те додао да је специфично и то да је у Приједору начелник одјељења признао одговорност пред судом.
Коментар судског вјештака
Шевал Ковачевић, овлаштени судски вјештак саобраћајне струке, са искуством од 40 година, каже да је прије рата постојало Одјељење за парнични и кривични поступак при Врховном суду, гдје су се прикупљали карактеристични случајеви, те су се претварали у судску праксу и издаван је билтен у који су млади тужиоци и судије имали увид.
„Данас, нажалост, иде се методом од уста до уста или ако се нађе нека пресуда. Али, није уједначена судска пракса“, навео је Ковачевић за „Независне новине“.
Он додаје да, када је ријеч о ударним рупама, оне су присутне свугдје, те, по његовом мишљењу, недостатак на путу у укупном броју саобраћајних незгода учествује у проценту од пет до седам одсто, што је, додаје, знатан број.
„У Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ је прописана одговорност и ко је дужан да одржава путеве“, истиче Ковачевић.
А шта, заправо, пише у том закону?
„Путеви намијењени за саобраћај морају да буду изграђени за безбједан и несметан саобраћај и да одговарају основним условима прописаним овим законом, а предузећа и јавне службе које одржавају јавне путеве или им је повјерено одржавање јавних путева морају да их одржавају тако да на њима у свим условима може да се одвија безбједан и несметан саобраћај“, наведено је, дословно, у Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ.
Данислав Драшковић, декан Саобраћајног факултета на Паневропском универзитету „Апеирон“ Бањалука, подсјећа да „Аутопутеви РС“ управљају ауто-путевима и брзим путевима, „Путеви РС“ магистралним и регионалним путевима, а јединице локалне самоуправе локалним путевима и улицама у насељу.
„Управљачи пута су одговорни за штету коју претрпи корисник пута, у овом случају власник возила, ако је штета настала односно узрокована стањем пута и може се довести у везу са поступањем управљача или пропуштањем односно непоступањем управљача пута“, навео је Драшковић, који је и вјештак саобраћајне струке.
Он додаје да је оштећени у обавези обавијестити надлежну полицијску станицу, која ће сачинити забиљешку, односно увиђај саобраћајне незгоде, у присуству оштећене стране, свједока и по могућности представника управљача пута.
„Полицијска станица може покренути прекршајни поступак против управљача пута и извијестити надлежни инспекцијски орган, односно инспектора за путеве у циљу вођења управног и прекршајног поступка против управљача“, нагласио је Драшковић.
Како додаје, независно о исходу прекршајних поступака, оштећена страна на основу извршене процјене штете подноси захтјев управљачу за накнаду штете, а у случају непоступања по захтјеву, оштећена страна покреће тужбу против управљача код надлежног суда у парничном поступку.
„Према мојим сазнањима, судови најчешће одлучују у корист оштећене странке, након што се спроведу процедуре саслушања странака, свједока и вјештака, уз урачунате камате и трошкове поступка“, рекао је Драшковић за „Независне новине“.
