Страначко запошљавање у Републици Српској о којем пишемо у посљедње вријеме и за чије постојање стижу потврде политичких актера у Српској из дана у дан потврђује колико је тај процес „затрован“ и да су обични грађани заправо ти који у таквом систему највише надрљају јер желе на законит начин да дођу до посла.
Најчешће неправилности при запошљавању
- намјештени јавни конкурси
- запошљавање преко уговора о дјелу
- прилагођавање услова за одређене кандидате
- сукоб интереса у конкурсним комисијама
- измјене интерних аката ради погодовања
- политички утицај на запошљавање
Конкретан примјер оваквих вратоломија појаснићемо у случају конкурса за радно мјесто портир у једној институцији у Републици Српској, а ствар је отишла толико далеко да ће о цјелокупном процесу одлучивати Европски суд за људска права у Стразбуру.
Наиме, „Транспаренцy Интернатионал“ у БиХ предао је апликацију Европском суду за људска права, којом се заступа кандидат који се пријавио за посао портира у једној републичкој институцији и који на крају није примљен на то радно мјесто, иако је, тврде, био најбољи кандидат.
Конкурс се стално поништава
Како за „Независне новине“ појашњавају из „Транспаренцy Интернатионала“, институција (име познато редакцији) није испоштовала конкурсну процедуру и запослила тог кандидата упркос томе што постоје и судске пресуде по том питању, које се, додају, не поштују.
Наводе да се спорни конкурс упорно поништава, што, сматрају, говори о томе да се очигледно ради о намјештеном конкурсу.
„Имамо бројне судске пресуде за особу која је била најбољи кандидат на конкурсу и која не може да се запосли јер се тај конкурс упорно поништава зато што он није страначки подобан. Колико је ствар отишла предалеко и колико се политика пита за свако радно мјесто довољно говори сазнање да се ради о позицији портира у једној институцији у Републици Српској. Сада ће се тим случајем бавити Европски суд за људска права, који је узео у разматрање апликацију коју су правни савјетници ТИ у БиХ саставили за ту особу, која већ дужи низ година упркос бројним судским одлукама не успијева да заснује радни однос у тој институцији иако је био најбољи кандидат на конкурсу“, наводи Срђан Траљић из „Транспаренцy Интернатионала“ у БиХ.
На шта се грађани жале?
Случај „портир“ само је кап у мору овог проблема.
Из „Транспаренцyја“ за „Независне“ свједоче да у посљедњих 15 година континуирано добијају пријаве грађана на намјештене конкурсе приликом запошљавања у јавној управи.
„Грађани нам пријављују неправилности, незаконито спровођење јавних конкурса и запошљавање путем уговора о дјелу, манипулације јавним конкурсима у јавним установама у дијелу испуњавања посебних услова и сукоб интереса чланова комисија, измјене интерних аката ради прилагођавања истих одређеним особама у дијелу услова запошљавања и именовања итд“, открива Траљић за „Независне новине“.
Највише предмета овог типа ТИ је обрадио у 2024. години, рекордних 166, а већина њих се тиче намјештених конкурса приликом запошљавања у сектору јавне управе.
Ако се упореди са петнаестогодишњим периодом, то је чак пет пута више пријава него 2011. године, тада их је било „свега“ 32.
„Ови случајеви у којима смо помагали грађанима довољно говоре о томе колико су овдје обесмишљене конкурсне процедуре“, наводи Траљић.
Губи се професионализам у раду
Бранко Тодоровић, извршни директор Хелсиншког комитета за људска права, истиче да је запошљавање у јавним институцијама у Републици Српској и Босни и Херцеговини одавно изашло из оквира законитости и претворено у „безакоње политичке мафије“.
Тако он наводи да умјесто јавних конкурса, стручности и једнаких шанси одлучују политичка припадност, личне везе и блискост са политичким моћницима.
„Институције су претворене у партијски плијен, а запошљавање у механизам политичке контроле и приватних интереса. То више није само корупција, већ системски криминал у којем политичке структуре злоупотребљавају јавне институције и буџете да би запошљавале страначке кадрове, родбину, пријатеље и политички подобне особе, док образовани и стручни људи остају без прилике“, наводи Тодоровић за „Независне новине“.
Посљедице свега наведеног, према његовим ријечима, су разорне.
„Урушавају се институције, губи се професионализам, а млади и образовани људи масовно одлазе из земље јер не желе живјети у друштву у којем не одлучују знање и способност, већ политичка заштита и приватни интереси“,
