Амерички предсједник Доналд Трамп разматра опцију повлачења дијела америчких трупа из Европе услијед незадовољства ангажманом НАТО савезника у осигурању Хормушког мореуза и застоја у плановима за куповину Гренланда, потврдио је један високи званичник Бијеле куће.
Високи званичник Бијеле куће, који је инсистирао на анонимности како би говорио о интерним расправама, рекао је за Дефенце Неwс да још није донесена коначна одлука, те да Бијела кућа није затражила од Пентагона израду конкретних планова за смањење броја војника на европском континенту.
Сама чињеница да се о овој опцији разговара указује колико су се односи између Wасхингтона и европских НАТО-савезника погоршали у протеклим мјесецима. Посјета генералног секретара НАТО-а Марка Руттеа Бијелој кући у сриједу, чини се, није знатније поправила стање трансатлантских односа, за које се наводи да су на најнижем нивоу од оснивања НАТО-а 1949. године.
Бијела кућа је јавно саопћила да је Трумп разматрао чак и потпуно повлачење из Савеза. Смањење броја америчких војника у Европи, омогућило би му да значајно умањи сигурносне обавезе Wасхингтона на континенту без формалног иступања из НАТО-а, потез који би отворио и уставноправна питања.
Сједињене Америчке Државе тренутно имају више од 80.000 војника у Европи и играју кључну улогу у сигурносној архитектури континента од Другог свјетског рата. Више од 30.000 тих војника стационирано је у Њемачкој, а значајан број налази се и у Италији, Уједињеном Краљевству и Шпанији.
Званичник није прецизирао које би државе могле бити погођене нити колико би војника могло бити повучено уколико Трамп одлучи да иде даље с овом идејом.
Трампово дуготрајно напето однос с НАТО-ом додатно је заоштрено у посљедња три мјесеца. Почетком јануара изазвао је трансатлантску кризу поновним пријетњама да ће припојити Гренланд, прекоморску територију Данске.
Од избијања рата с Ираном 28. фебруара, изражава дубоко незадовољство што савезници из НАТО-а нису понудили помоћ у поновном отварању Хормушког мореуза, кључне руте за глобално снабдијевање енергентима, која је углавном затворена упркос крхком примирју најављеном ове седмице.
Дипломате НАТО-а раније су истицале да САД нису јасно прецизирале очекују ли да би евентуална мисија у Хормушком мореузу требала почети током сукоба или након њега, нити су навеле које тачно способности очекују од сваке поједине чланице.
