Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника у БиХ, ће, по свему судећи, након завршетка наредних општих избора напустити БиХ, гдје ће остати упамћен по томе што је, мање-више, свака његова одлука изазивала контроверзе, а постоје и страховања да ће при одласку, практично пред улазак у авион, изазвати нови хаос наметањем одлуке о државној имовини.
Кључне одлуке током мандата
- Кориштење бонских овлаштења
- Измјене Изборног закона
- Финансијске одлуке (Виадуцт)
- Изборне технологије
- Могуће одлуке о државној имовини
Подсјетимо, министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић изјавио је почетком априла да постоје информације о могућем одласку Шмита из БиХ.
Тих дана је и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић рекла да Шмит дефинитивно одлази из БиХ. Шмит је, подсјетимо, 1. августа 2021. године званично преузео мандат и све су прилике да ће он бити завршен пет година плус неколико мјесеци касније.
Став из Бањалуке
Новинар из Бањалуке Дарко Момић Чкаља каже да је Шмит свој нелегални и нелегитимни мандат на челу ОХР-а провео правећи штету и доносећи вишеструко штетне одлуке по БиХ.
„Нажалост, поништавањем закључака Народне скупштине у којима је, између осталог, децидно стајало да је Шмит нелегалан зато што је изабран без одговарајуће резолуције Савјета безбједности УН, владајућа већина у Републици Српској му је практично дала легитимитет. Највиши званичници Српске, рачунајући и бившег предсједника Милорада Додика, нису пропуштали прилику да Шмита назову њемачким туристом и да му лијепе много погрдније етикете, али су у пракси све његове одлуке спровели у дјело“, рекао је Момић за „Независне новине“.
Ипак, према његовим ријечима, постоји разлика између понашања власти у Републици Српској и власти у ФБиХ када је у питању Шмит.
„Она лежи у томе да је власт Српске вербално изражавала незадовољство Шмитовим одлукама, док је власт тзв. ‘тројке’ са сједиштем у Сарајеву ћутке или чак са одобравањем гледала на његове одлуке, очигледно свјесна тога да је дошла на власт тако што је Шмит на 24 часа суспендовао поједине одредбе федералног Устава како би ‘тројка’ формирала власт“, оцијенио је Момић.
Свакако да су, додаје он, упитне и његове одлуке о исплати више од 100 милиона КМ словеначкој фирми „Виадуцт“ на основу правоснажне арбитражне одлуке, као и одлука о обезбјеђивању средстава за нове изборне технологије, али…
„Проблем ће бити ако Шмит по узору на неке своје претходнике на самом одласку и практично с аеродрома наметне одлуке које могу да имају далекосежне и несумњиво штетне посљедице по уставноправни поредак БиХ. Мислим на закон о тзв. државној имовини, чиме би Шмит као свој једини резултат оставио хаос“, наводи Момић.
Став из Сарајева
Новинар из Сарајева Данијал Хаџовић истиче да је мандат Кристијана Шмита „обиљежен селективним, али у кључним тренуцима одлучним кориштењем бонских овлаштења, посебно када је Милорад Додик отворено ударао на уставни поредак БиХ“.
„У том смислу његов ангажман је имао стабилизацијску улогу и спријечио дубљу институционалну кризу. С друге стране, измјене Изборног закона, иако су ишле у корист Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине, ипак су донекле смањиле простор за политичке блокаде и олакшале формирање власти у Федерацији. Међутим, кључна питања попут државне имовине остала су потпуно неријешена, што показује ограничен домет његових интервенција“, каже Хаџовић.
Такође је, додаје он, било очигледно да је Шмит дјеловао уз снажну подршку америчке администрације па је са слабљењем тог политичког залеђа ослабила и његова активност у БиХ.
„Због свега тога његов мандат се може оцијенити као парцијално успјешан – ефикасан у кризним моментима, али недовољан за суштинске и дугорочне реформе“, оцијенио је Хаџовић у изјави за „Независне новине“.
Став из Мостара
Новинар из Мостара Зоран Крешић поручује да, иако се све чешће говори о Шмитовом одласку, то још није сигурно.
„Његов мандат обиљежио је покушај балансирања између различитих међународних утјецаја, посебно унутар Вијећа за проведбу мира и америчке администрације“, рекао је Крешић.
Ситуација се, додаје он, потпуно промијенила након доласка администрације америчког предсједника Доналда Трампа, јер је Шмитов утицај битно ослабио.
„Реакције у БиХ су подијељене: Бошњаци често изражавају разочарање јер су изгубили пристрасног арбитра, Срби оспоравају његов легитимитет будући да је Русија тражила ограничење мандата и овласти, док Хрвати његове потезе виде као уравнотежене будући да је први пут интервенирао у Изборни закон како би спријечио бошњачко прегласавање“, рекао је Крешић за „Независне новине“.
