Много је било конфузије у јавности протеклих седмица и мјесеци шта увођење нових технологија значи за изборни процес у БиХ, и да ли ће оне, ако буду уведене, отклонити барем дио изборних злоупотреба.
Дијелом се критике могу приписати политичким актерима који не желе поштенији изборни процес, а дио критика упућен је и на име Кристијана Шмита, високог представника чији легалитет и легитимитет оспоравају у Републици Српској, односно да ли се избори могу признати ако изборне технологије нису уведене у закон у парламентарној процедури, већ декретом међународног намјесника.
Нове технологије извјесне
Било како било, сада је, по свему судећи, готово извјесно да ће наредни општи избори бити одржани уз кориштење нових технологија, али је и даље отворено питање датума. Наиме, дио стручњака сматра да нема довољно времена да се скенери купе, довезу, оспособе, а особље на вријеме обучи за њихов рад.
Дио политичара већ говори о томе да није искључено да дође до мањег одгађања, ако се процијени да се све обавезе неће моћи спровести на вријеме.
Сабина Ћудић, предсједница Наше странке, изјавила је да је боље да се избори одгоде на неколико дана, седмица, па ако је потребно и мјесеци, док не буде било у потпуности обезбијеђено да се избори проведу уз кориштење изборних технологија.
„За сада мислим да можемо вјеровати да ће доћи до употребе изборних технологија. Имамо законску основу, имамо средства, имамо одлуку високог представника. Технологија би требало да је обезбијеђена, сада је ствар рокова доставе, обуке и техничких ствари“, рекла је Ћудићева.
Нове технологије важније од датума?
Ненад Грковић из Листе За правду и ред, за „Независне“ објашњава да постоје два разлога због којих је раније предложио измјене Изборног закона. Први је, како је појаснио, да се отклони било каква недоумица око онога што је наметнуо Шмит, односно да се закон усвоји у парламентарној процедури, док се други разлог односи управо на могућност мањег одгађања избора. Наиме, он је за „Независне“ појаснио да су у једном тренутку разматрали и могућност тражења одлагања избора за два до три мјесеца, уколико се покаже да припреме нису завршене на вријеме.
„Циљ је био да се јасно онемогуће опструкције и обавежу сви актери на имплементацију. У том случају, уколико би дошло до кашњења, постојала би основа да се формално затражи одлагање избора док се технологије не уведу“, рекао нам је он.
Према његовим ријечима, било је покушаја опструкција, првенствено кроз жалбене процесе, и сматра да је дио тих напора био усмјерен с циљем да се онемогући увођење нових технологија.
„Сматрамо да и даље постоји довољно времена да се припреме изврше. Ипак, тренутно процјењујем да постоје капацитети да се све реализује у предвиђеним роковима. Није било озбиљних индикација да то неће бити могуће, упркос ранијим тврдњама да времена неће бити довољно“, рекао је он за „Независне“.
ЦИК данас расписује изборе
Напомене ради, Централна изборна комисија БиХ данас би требало да распише изборе, а датум ће, барем формално, бити у складу са законским одредбама – прва недјеља у октобру, која ове године пада 4. октобра.
Иако још није било званичних објашњења, Суад Арнаутовић, члан ЦИК-а, за Хаyат ТВ прије неколико дана је устврдио да је ријешено и питање техничких могућности провлачења папира кроз скенер. Како је објаснио, грађани ће на бирачком мјесту добити мањи листић на који ће уписати бројеве кандидата и листа за које желе да гласају. Тај би папир онда ушао у скенер и на тај начин би воља грађанина била заштићена у дигиталном облику.
