Многе старе српске и словенске ријечи временом су нестале из свакодневног говора, а замијенили су их изрази страног поријекла који су данас потпуно уобичајени.
Тако је ријеч „јастук“, која води поријекло из турског језика, потиснула низ домаћих назива које су користили наши преци.
Некада су се за предмет на којем спавамо користили изрази попут узглавља, узглавка, узглавнице, блазине и подушке.
Некадашњи називи данас готово да се више не користе
Док данас готово сви говоре „јастук“, у неким словенским језицима и даље су сачувани старији изрази.
Тако се у Словенији и данас могу чути ријечи попут „вглавник“ и „блазина“.
Према објашњењу странице која се бави поријеклом ријечи, израз „блазина“ првобитно је означавао дрвену греду или подлогу на коју се ослања конструкција.
Касније се значење постепено мијењало, па је ријеч почела да означава мекану подлогу на коју се ослањају глава и тијело.
Од те старе ријечи данас је остао само деминутив „блазнице“, односно тупфери или мали јастучићи од вате који се користе за чишћење лица.
„Подушка“ има занимљиво значење
Стара ријеч „подушка“ у свом коријену крије ријеч „дах“.
Значење се развијало од нечега што се „надува“, односно напуни перјем, вуном или другим материјалом.
Слични изрази и данас постоје у руском, пољском и словачком језику.
У српском језику, међутим, превладала је ријеч „јастук“, која долази од турске ријечи „yастıк“, а њени коријени воде до персијског језика.
У појединим дијеловима Далмације може се чути и ријеч „кушин“, преузета из италијанског језика, односно ријечи „цусцино“.
Нису само јастуци изгубили старе називе
Ријеч „јастук“ само је један од примјера како су турцизми и друге позајмљенице потиснули старе словенске изразе.
Тако је турцизам „капија“ замијенио некадашње „вратнице“, назив за дрвена врата или пролаз на сеоским имањима.
Ријеч „пешкир“, такође персијског поријекла, потиснула је домаће изразе „ручник“ и „отарак“.
Слично се догодило и са ријечју „чамац“, која је замијенила стару словенску ријеч „чун“.
Неке старе ријечи и даље живе у изразима и обичајима
Иако су многи изрази нестали из свакодневног говора, поједини су остали сачувани у другим облицима и изразима.
Тако ријеч „част“, која је некада означавала дио нечега, и данас живи кроз ријечи попут честица, чесница и причест.
Старе ријечи попут „студенац“ и „кладенац“ данас се углавном могу пронаћи у народним пјесмама, причама или називима извора воде.
Савремени језик током вијекова мијењао се под утицајем различитих култура, али многи сматрају да управо те старе ријечи носе посебну љепоту и дух прошлих времена, преноси Жена.
