Како преноси румунска телевизија Диги24, предсједник је нагласио да, без обзира на те околности, искључиву одговорност за овај инцидент сноси Русија.
„Док су дронови летјели изнад украјинског територија, неки од њих су погођени од стране украјинске противзрачне одбране. Један од њих, вјероватно погођен изнад украјинског града Рени, промијенио је путању и кренуо према Гаlatију“, објаснио је Дан.
Предсједник је најавио да ће Румунија наставити преговоре са својим савезницима о јачању одбрамбених капацитета против дронова.
„На идућем састанку NATO-а разговарат ће се о опреми која је Румунији потребна. Русија је несумњиво одговорна за ову ситуацију. Ријеч је о дугорочном процесу који Румунија подузима како би се наставила бранити“, додао је предсједник.
Из румунске војске су званично појаснили да нису били у могућности оборити дрон због недостатка времена за реакцију, али и због низа законских ограничења која важе у мирнодопским условима.
Министарство вањских послова Румуније оцијенило је инцидент као „озбиљну и неодговорну ескалацију“ од стране Русије. Шефица дипломатије Оана-Силвиа Țоиу истакла је да овај ноћни инцидент с дроном спада у категорију догађаја који оправдавају покретање Члана 4. Сјеверноатлантског уговора. Овај члан покреће хитне консултације земаља чланица NATO-а када једна од њих сматра да су јој угрожени територијални интегритет, политичка независност или сигурност.
Иако, према наводима Диги24, до активације Члана 4. највјероватније ипак неће доћи, Румунија је одлучила повући конкретне дипломатске потезе. Поред позивања руског амбасадора на разговор, Румунија ће затворити руски конзуlat у граду Цонстанțа, а тамошњег руског конзула прогласити персоном нон грата.
Подсјетимо, остаци руских дронова већ су изазвали штету у Гаlatију у априлу ове године. Крхотине су тада оштетиле електрични стуб и један помоћни објекат. То је био први случај од почетка рата у Украјини да је сличан инцидент узроковао материјалну штету на територији Румуније.
Члан 4. се у случају опасности користи као први корак ка заједничком рјешавању ситуације међу чланицама NATO-а (Турскага је, на примјер, неколико пута активирала због ситуације на граници са Сиријом). Он не подразумијева аутоматску војну реакцију, као што је то случај с Чланом 5., већ представља механизам за озбиљне политичке консултације између свих чланица Алијансе.
