Nakon odlaska Kristijana Šmita iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR), nekoliko mjeseci kasnije još nije imenovan njegov nasljednik, što je prvi put od završetka rata da ova institucija nema stalnog rukovodioca.
Prema dostupnim informacijama, razgovori o izboru nove osobe traju, ali nema napretka u postizanju dogovora. U međuvremenu, američki diplomata Lui Krišok obavlja dužnost vršioca dužnosti visokog predstavnika.
Međutim, važnije od trenutnog praznog mjesta u OHR-u jeste činjenica da ne postoji osnovni konsenzus o Bosni i Hercegovini – ni između Vašingtona i Brisela, niti unutar Evropske unije. Ova situacija predstavlja širu zabrinutost u međunarodnoj zajednici.
Italija je kao kandidatkinju za nasljednika Šmita predložila jednu osobu, dok su Francuska, Njemačka i nekoliko drugih zemalja EU podržale kandidata iz Francuske. Nedostatak saglasnosti odložio je izbor za period nakon izbora u BiH.
Neki evropski diplomati naglašavaju da, iako je položaj visokog predstavnika značajan, prioritet je održavanje dobrih odnosa sa SAD, pa se ističe fokus na evropski put BiH. Smatra se da bi jačanjem evropskih integracija BiH uloga OHR-a mogla biti smanjena, bez obzira na imenovanog predstavnika.
Dodatni izazov za Evropu je da, čak i ukoliko se postigne dogovor o kandidatu, bez podrške SAD ta pozicija neće imati značajnu moć, što može obeshrabriti potencijalne kandidate.
Mandat Kristijana Šmita pokazao je koliko je važna podrška međunarodne zajednice: izostanak jedinstvene podrške oslabio je njegov autoritet, posebno u odnosu prema vlastima Republike Srpske.
Slično, ni trenutni vršilac dužnosti, Lui Krišok, ne može donositi odluke bez saglasnosti evropskih partnera jer moć OHR-a počiva na konsenzusu međunarodnih aktera.
Iako SAD imaju najjači uticaj, ostali članovi Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira takođe igraju značajnu ulogu.
Evropski put je glavni evropski adut, ali i tu napredak zavisi od volje domaćih političkih faktora, posebno iz Republike Srpske.
Ukoliko ne dođe do novog međunarodnog konsenzusa, proces imenovanja i definisanja uloge OHR-a može trajati duže vrijeme, što BiH trenutno ne može sebi da priušti.
Nove vlasti u BiH imaju priliku da pokažu da mogu donositi ključne odluke bez nametanja sa strane, što bi označilo novu fazu u postkonfliktnom razvoju zemlje i načinilo OHR manje relevantnim.
Izvor: Nezavisne.
