HOMOLJ – Miris tek ispečene rakije ovih dana širi se homoljskim selima. Iako se ovaj posao tradicionalno smatra muškim, u Homolju oko kazana ravnopravno stoje i žene.
U Osanici, pečenju rakije pristupa se po starom pravilu da su oko kazana uglavnom muškarci.
Slađan Jorgonić ističe da su poslije tri, četiri godine šljive konačno dobro rodile.
„Šljiva treba da vri 21 dan i posle može da se peče. Prvo ide u drveno bure, pa dobije boju, posle je pretočimo u stakleno“, objašnjava Slađan.
„Peče se i kada dostigne desetak gradi, onda se skida i to je meka, slaba rakija. Zatim ide na prepek i ta druga se ostavlja na 18, 20 gradi. Najbolje bi bilo da odstoji godinu dana, mada je mi koristimo i ranije“, kaže Ivica Petković, prenosi RTS.
Kažu da je pečenje rakije muški posao, ali u Homolju pravila piše život.
Ove žene su dokazale da najbolja rakija ne dolazi samo iz dobrog kazana, već od dobre ranke, iz čiste duše i velike ljubavi prema tradiciji.
„Od malih nogu sam sa dedom pekla rakiju, tako da sam naučila i taj posao. Puno je rodila i ranka i bugarka, ali je od ranka najbolja šljiva i najbolja rakija“, napominje Smilja Milenković.
Homoljska šljivovica važi za jednu od najjačih rakija u Srbiji. Pečenje ovdje nije samo posao, pomalo je i ritual, prkos, tradicija i zajedničko djelo.
„Teško je, ali treba da imaš volju, dok skupljaš, ja sam imala sina, snaju, unučiće, prijatelje pa smo pokupili. U kući je prvo da imaš rakiju i kafu, kada dođu gosti da ih poslužiš“, kaže Smilja.
Homoljska rakija treba da bude jaka da bi istjerala zimu iz kostiju, ali njena stvarna snaga nije u vatri pod kazanom, već u slozi ovih domaćina i domaćica. Tako poteče najbolja kap koja grije i dušu i srce.
