Група америчких тужилаца би требало да овог мјесеца дође у Дервенту и да са службеницима Агенције за истраге и заштиту (СIPA) БиХ узме изјаве од осам логораша о страхотама које су претрпјели у злогласном логору за Србе у војном складишту Рабић на територији тог града током прољећа 1992. године.
У Дервенти су, током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге напале локално становништво српске националности. Истовремено, у граду су формирани логори за Србе, међу којима је најозлоглашеније било у Дому војске и на локацији Рабић, преноси „Глас Српске“.
У логору Рабић, формираног у априлу 1992, било је заточено 120 Срба док је укупно, кроз дервентске логоре, прошло више стотина српских цивила.
Због убистава и мучења затвореника су вођени и процеси пред правосуђем те су појединци и осуђени на затворске казне, од годину па до неколико њих, а о свему томе би требало да буду упознати и тужиоци из Америке већ овог мјесеца.
Свједочења осам преживјелих логораша
То је за „Глас“ потврдио предсједник Удружења дервентских логораша Драго Кнежевић који је и сам проживио тортуру у тамошњим логорима почетком деведесетих година.
„Четворица, петорица тужилаца из Америке би, усљед претходне сарадње са овдашњим тужилаштвом, требало да дођу и саслушају логораше у вези са логором Рабић. То би требало да буде обављено од 20. јула па кроз наредних неколико дана“, рекао је Кнежевић који ће, уз још двојицу бивших логораша, бити саслушан првог дана посјете.
Трагови воде до Америке
У овом моменту, каже, не зна шта ће се даље одвијати.
„Претпоставка је да се траже информације о одређеним лицима која су била у Рабићу, а налазе се данас у Америци како би тамо могли да предузму своје даље мјере као што су протјеривање или изручивање нашем правосуђу“, сматра Кнежевић.
Страхоте које не блиједе
Због злостављања цивила 2024. године је на годину затвора осуђен Харис Скерлић, а у оптужници је наведено да је у томе учествовао и брат близанац оптуженог Мурис, који у моменту те пресуде није био доступан правосуђу у Добоју.
„Видјећемо за кога ће се све Американци распитивати. Углавном ради се и о близанцу, односно о обојици јер су били или су још у Америци. Да ли ће ишта даље предузимати америчко тужилаштво и за њега, не знам, али знам да сам био један од њихових пацијената. Један ме је изводио напоље, наредио ми да клекнем и дао пиштољ да се убијем. Ставио сам га на сљепоочницу, повучем, али опали напразно и он мени опсује мајку четничку, з ријечи да би се убио. Како сам клечао, ударао ме оним војничким чизмама по грудном кошу и лицу“, испричао је Кнежевић, додајући да је и након тога остао у хангару на Рабићу, укопаном под земљом, још неко вријеме.
Злочини већ дијелом процесуирани
По свирепости злочина на дервентским цивилима најпознатија је била Азра Башић која је правоснажно осуђена 2018. на 14 година затвора.
О стравичним призорима говорили су својевремено команданти и војници Војске Републике Српске по уласку у Дервенту након што је град ослобођен 4. јула у оквиру најславније и најважније војне акције пробоја коридора ка Србији 1992. године.
Урезан крст
О страхотама логора у Дервенти је причао и Илија Ћук. То свједочење је записано у Атласу злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату током 1992. Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.
„Од задобијених батина пао сам у несвијест и неко ми је на леђима ножем усјекао крст са четири ‘С’. Исти знак неко ми је урезао и на чело͙. У том стању одведен сам у логор на Рабић. Након пар дана кад сам дошао свијести почела је и тортура. Тукли су нас даскама, пушкама, маљем и осталим предметима… Незировић Алмаз наредио је да се ми Чардаклије скинемо потпуно голи, наслонимо се длановима на сто, а затим су нас ударали палицом по рукама, глави и леђима͙. Осим овог било је и психичког малтретирања, сјећам се да су нам за „диригента“ одредили ментално ретардирану особу, а сви смо заједно морали пјевати усташке пјесме. Пријетили су клањем͙“, свједочио је Илић.
