Naš geopolitički pristup počiva na nekoliko osnova. Prva je Dejtonski mirovni sporazum, ne kao prolazni dokument, nego kao međunarodni ugovor koji je donio mir i definisao BiH kao složenu državnu zajednicu, dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Druga je ustavna pozicija Srpske, koja nije poklon bilo koga, nego rezultat istorijske borbe, političke volje i međunarodnog sporazuma.
Poručila je to u intervjuu za „Glas Srpske“ vršilac dužnosti direktora Kancelarije za međunarodnu saradnju Republike Srpske Ana Trišić Babić.
Dodala je da je treća osnova nacionalni i kulturni identitet.
– Mi smo Srbi, dio smo evropske i hrišćanske civilizacije i to se ne može suspendovati radi bilo čijeg političkog komfora. Četvrta je racionalan interes – saradnja sa svima koji poštuju Republiku Srpsku, Dejton, dogovor i realnost. Zato smo prisutni na važnim adresama, razgovaramo, gradimo odnose i na Istoku i na Zapadu, ne pristajemo da nam bilo ko određuje sa kim smijemo da razgovaramo. Srpska je mala, ali nije beznačajna. Ona je važna za regionalnu stabilnost, a njena stabilnost zavisi od toga da bude uvažena, a ne ponižena. To je suština naše politike – navela je ona.
U posljednje vrijeme se, kao nikada ranije, otvoreno govori o geopolitičkom pravcu Srpske, a Trišić Babić ističe da se, kada je ta tema na dnevnom redu, prvo treba osloboditi „jedne pogrešne formulacije“.
Republika Srpska, tvrdi, više ne traži jedan geopolitički pravac kao da mora da stane u nečiji red, prihvati nečiju dogmu ili da politički život podredi tuđem očekivanju.
– Srpska se, sticajem okolnosti, te mudrom i hrabrom politikom Milorada Dodika, oslobodila okova takvog razmišljanja. Ne govorimo više o pravcu u jednini, nego o pravcima u množini. To znači da Srpska ne pristaje da bude zarobljena u lažnim dilemama. Ne prihvatamo da nam neko kaže da moramo da biramo između sebe i svijeta, niti da odnosi sa jednima moraju značiti neprijateljstvo prema drugima. Ne prihvatamo da mala zajednica, ako hoće da preživi i napreduje, mora da se odrekne sebe da bi bila prihvaćena. Naprotiv, u današnjem svijetu ozbiljno se poštuju oni koji znaju ko su, šta hoće i neće. Srpska je regionalno i simbolički prepoznat geopolitički akter. Ne zato što ima ogromnu vojnu, ekonomsku ili demografsku moć. Ona je akter zato što ima jasnu političku volju, institucionalni kontinuitet, narod koji zna šta brani i rukovodstvo koje je pokazalo da neće trgovati suštinskim interesima. U vremenu kada se mijenja globalni poredak, ruše mnoge iluzije unipolarnog svijeta i ponovo otvara pitanje suvereniteta, tradicije, identiteta i prava naroda da sami odlučuju, Republika Srpska ima šta da kaže – rekla je Trišić Babić.
GLAS: Postoje i kritičari koji tvrde da Srpska nema pravo na veću dozu samostalnosti u domenu spoljne politike.
TRIŠIĆ BABIĆ: Tu bih bila precizna: to najčešće nisu kritičari, nego političko Sarajevo. A razlika je velika. Kritičar polazi od argumenata, od činjenica i želje da se proces unaprijedi. Političko Sarajevo, nažalost, u najvećem broju slučajeva polazi od potrebe da Srpskoj ospori svako pravo koje ne može da kontroliše. Ta politika je od njih napravila taoca tuđih interesa. Kada stalno čekate gotovo rješenje spolja, vi prestajete da budete akter. Postajete instrument. A Srpska na to ne pristaje. Ne želimo biti ničiji eksponent. Ne želimo ni da BiH bude kolonijalni prostor u kojem se domaći akteri samo postrojavaju pred tuđim odlukama. Srpska insistira na tome da bude akter, jer onaj ko je akter može da sačuva sebe. BiH bi mogla imati racionalnu i realnu zajedničku spoljnu politiku kada bi u Sarajevu postojala spremnost da se definiše u skladu sa ustavnom strukturom i interesima tri konstitutivna naroda. Ali ako nemate partnera za dogovor, ne možete dozvoliti da vas tuđa pasivnost ili servilnost odvede u političko samoukidanje. Srpska mora imati prostor za djelovanje, jer ima odgovornost prema narodu. Znamo nadležnosti BiH i ne tražimo haos.
GLAS: Kažete da će Srpska uspjeti da vrati neke nadležnosti i ojača autonomiju koju je dobila Dejtonskim sporazumom. Zašto ste uvjereni u to sada, ako to ne „prolazi“ gotovo tri decenije?
TRIŠIĆ BABIĆ: Zato što ništa nije jače od ideje kojoj je došlo vrijeme i istine koju je vrijeme potvrdilo. A vrijeme je potvrdilo da BiH ne može biti stabilna ako se gradi protiv Srpske, srpskog naroda i Dejtona. To je suština. Da se ne lažemo, to nije laka stvar. Nije gotova, nije izvjesna u smislu da se može desiti sama od sebe i nije proces bez rizika. Ali politika koja brani ustavnu poziciju Srpske više nije usamljen glas koji neko može da ignoriše. Sve više ljudi u međunarodnoj zajednici razumije da je model koji je nametan u BiH bio pogrešan, a polazio je od ideje da je moguće postepeno isprazniti Srpsku od nadležnosti, prenijeti stvarnu moć na nivo koji nema unutrašnji konsenzus, a onda sve to nazvati funkcionalnošću. To je politička obmana. Povratak nadležnosti nije pitanje nečije političke tvrdoglavosti, nego vraćanja BiH u okvir koji može obezbijediti mir i stabilnost. To je Dejton. Uvjerena sam da će ta ideja, korak po korak, dobijati sve više prostora.
GLAS: Ko drži konce OHR-a? Smatrate li da je ta kancelarija na kraju?
TRIŠIĆ BABIĆ: OHR je civilizacijski nonsens. To je institucija bez demokratskog legitimiteta i presedana u savremenom svijetu po dužini trajanja i obimu političkog uticaja. Ne postoji mjesto i epoha u posljednjih 150 godina u kojoj je nešto slično trajalo toliko dugo nakon rata i sukoba, a da se još predstavlja kao normalan mehanizam upravljanja. Konce drže oni koji u BiH još vide prostor za eksperiment, a ne za demokratiju. Oni kojima odgovara da postoji jedan spoljni instrument koji može, kad god politički dogovor ne odgovara određenim centrima moći, da prekine unutrašnji proces i nametne rješenje. OHR nije samo kancelarija. On je koncept. Koncept kolonijalnog upravljanja, koncept suspendovane demokratije i koncept stalne krize. Da, smatram da je taj koncept na kraju. To ne znači da će nestati sutra ujutro, ali znači da istorijski ističe njegovo vrijeme. Svijet se mijenja. U tom novom svijetu Srpska postoji kao diplomatska i politička činjenica. Nju možete voljeti ili ne voljeti, ali je ne možete izbrisati. OHR, sa druge strane, sve više postoji kao podsmijeh konceptu demokratije, vladavine naroda i pravne države. I zato će završetak OHR-a biti dobar ne samo za Srpsku, nego i za BiH u cjelini.
GLAS: Zbog čega ne vjerujete da će nepravilnosti iz mandata visokih predstavnika biti ispravljene u monitoringu tokom pristupanja EU?
TRIŠIĆ BABIĆ: Strateško opredjeljenje Srpske je da bude dio EU. Srpska je u Evropi, a imamo pravo da kažemo da je proces evropskih integracija prema BiH u momentima bio maliciozan. Naša iskrena želja da budemo tamo gdje pripadamo je zloupotrebljavana kao instrument pritiska. Briselska birokratija je, nažalost, u više navrata pokušala da tu želju pretvori u mehanizam političkog preoblikovanja BiH i Srpske. Nije se tražilo samo da ispunimo standarde, nego da postanemo nešto što nismo. A mi nismo i nećemo biti ništa drugo do Srbi koji žive u Srpskoj, u okviru dejtonske BiH, s pravima, institucijama i identitetom. Ne tražimo tuđe, ali ne damo našu Srpsku. I nismo naivni da povjerujemo da je, pored Belgije, Njemačke, Austrije i još decentralizovanih evropskih država, uslov za evropski put to da se Srpska sama poništi. To nije evropski standard, već politički zahtjev upakovan u evropsku frazu. Uklanjanje OHR-a iz dnevne politike i odlučivanja bio bi preduslov za racionalan pogled EU na BiH. Nepravilnosti se ispravljaju tako što se prestane s njima, vrati poštovanje Dejtona i domaćim akterima dozvoli da preuzmu odgovornost. Evropski put može biti uspješan samo ako je zasnovan na realnosti BiH, a realnost BiH je Dejton.
GLAS: Da li će i pod kojim uslovima BiH postati dio EU?
TRIŠIĆ BABIĆ: Vjerujem da hoće, ali to može postati samo kao ono što jeste, a ne kao ono što neko u Sarajevu ili Briselu želi da od nje napravi. U ovom mandatu upravo su predstavnici Republike Srpske uradili najviše na evropskom putu. To je paradoks koji mnogi ne žele da priznaju. Oni koji se najviše zaklinju u EU, i u Briselu i u Sarajevu, često su taj put najviše kočili. Zašto? Zato što ga nisu vidjeli kao proces standarda, dogovora i reformi, nego kao instrument pritiska na Srpsku. Za nas evropski put nije problem. Problem je kada neko pod evropskim putem podrazumijeva ukidanje Srpske, prenos nadležnosti bez dogovora, suspenziju Dejtona i političko disciplinovanje srpskog naroda. Na to nikada nećemo pristati. Ne postoji takav put, ni evropski ni bilo koji drugi, zbog kojeg bismo pristali da se sami ukinemo. Uskoro će postati jasno da se pristup mora promijeniti.
GLAS: Jednom ste rekli da je za Srpsku racionalno i prirodno da ima najbolje moguće odnose i sa SAD i Ruskom Federacijom, vodeći se samo sopstvenim interesima. Da li su postojeće veze na tom nivou?
TRIŠIĆ BABIĆ: Za Srpsku je racionalno, prirodno i odgovorno da nastoji da ima najbolje moguće odnose sa svim velikim i važnim akterima, uključujući SAD i Rusku Federaciju. To nije pitanje simpatija ili emocija, nego pitanje ozbiljne politike. Mala zajednica koja živi na osjetljivom prostoru ne smije sebi dozvoliti luksuz da razmišlja dogmatski. Naš interes je mir, stabilnost, očuvanje Srpske, poštovanje Dejtona, ekonomski razvoj i politička vidljivost. Sa svima koji to razumiju ili su spremni da ih čuju, treba da razgovaramo. Ne postoji nijedan razuman razlog da Srpska sama sebi zatvara vrata. Naša politika je da vrata držimo otvorenim, ali da kroz njih ne ulazimo pognute glave. Odnosi sa Ruskom Federacijom su za Republiku Srpsku važni, istorijski, politički i diplomatski, ali važno je da imamo otvorene i sadržajne odnose sa SAD. Da li su postojeće veze na nivou na kojem želimo da budu? Sa nekima jesu bolje, s nekima treba mnogo raditi. Ali i tu se stvari mijenjaju. Srpska je pokazala da ne vodi politiku inata, nego interesa. Ne tražimo da bilo ko prihvati sve naše stavove bez razgovora. Tražimo da nas čuju, da nas uvažavaju i da ne polaze od unaprijed napisanih optužnica protiv Srpske. Srpska neće biti protiv Rusije da bi se nekom dokazala na Zapadu, niti će biti protiv Zapada da bi bilo kome slala poruku. Mi smo za Srpsku. To je naša polazna i završna tačka.
Uloga
GLAS: Da li je osnivanje Kancelarije za međunarodnu saradnju Srpske opravdano? Šta se od nje očekuje u skorijoj, ali i daljoj budućnosti?
TRIŠIĆ BABIĆ: Osnivanje nije samo opravdano, nego je neophodno. Prvi zadatak je da Srpska bude prisutna tamo gdje se o njoj govori, da se čuje njen glas i argumentovano i dokumentovano predstavlja njena pozicija. To nije paralelna diplomatija, kako neki zlonamjerno žele da predstave. To je odgovorna institucionalna komunikacija sa svijetom. Kancelariju vidim kao jedan od stubova međunarodnog pozicioniranja Srpske koja nije velika po teritoriji, ali je politički značajna, geopolitički prepoznata i institucionalno zrela. To se ne dešava samo od sebe. To je rezultat politike predsjednika Milorada Dodika i institucija, koje su odbile da budu pasivan objekat tuđih odluka. Naša obaveza je da tu poziciju učvrstimo, proširimo krug prijatelja i partnera i pokažemo da je Srpska faktor stabilnosti, predvidljivosti i racionalnog dijaloga.
