Хрватскасе суочава с губитком још једног важног дијела своје индустријске традиције. Цхромос, компанија која је деценијама била синоним за боје и лакове на домаћем тржишту, завршава производњу у Хрватској. Ову одлуку донио је јапански власник, компанија Кансаи Хелиос, која је најавила да ће производња бити пребачена у Количеву у Словенији и у Горњем Milanовцу у Србији, док ће у Загребу остати само продајна мрежа. Тиме се прекида традиција дужа од 100 година, јер је Цхромос од 1920. године представљао једног од највећих произвођача боја, лакова, пластичних маса и смола у бившој Југославији.
Како се наводи у тексту портала Index.хр, на врхунцу своје снаге средином осамдесетих година прошлог вијека, Цхромос је запошљавао око 4.500 радника. Данас у загребачком погону на Житњаку ради приближно стотину запослених, од којих ће већина ускоро остати без радног мјеста, док компанија Кансаи Хелиос у Хрватској има још око шездесет радника. Горан Доленец, директор Цхромос боје и лакови д.д. и КАНСАИ ХЕЛИОС Цроатиа д.о.о., у изјави за медије истакао је да је Цхромос бренд с богатом традицијом и непроцјењивим насљеђем, заснованим на дугогодишњем преданом раду запослених.
Цхромос је настао из мале радионице за мијешање боја коју је 1920. године основао велетрговац Bernард Мостер. Тада је погон бројао тридесетак радника и налазио се на Радничкој цести у просторима некадашње творнице сапуна. У првим годинама производња је износила око 500 тона боја и лакова, да би се 1923. године проширила изградњом главне творничке зграде. Током наредних деценија, комплекс се ширио и укључивао десетак додатних објеката, а број запослених и производња су расли – 1940. године било је 162 радника, а произведено је више од 1.800 тона боја. У том периоду развијене су и нове технологије, укључујући премазе за заштиту биља.
Током Другог свјетског рата, за вријеме тзв. Независне Државе Хрватске, творница је промијенила име у Индустрија уља и лака, да би након ослобођења 1945. године поново добила назив Перуника. Паралелно с тим, Цхромос је наставак традиције творнице за производњу графичких боја коју је 1923. године у Самобору основало њемачко предузеће Спрингер-Моллер из Leipzigа. Самоборски Цхромос производио је графичке боје и боје за ротацијски тисак које су користиле новине у тадашњој Југославији, а крајем тридесетих година прошлог вијека изградили су и творницу у Земуну. Године 1947. спојене су творнице Перуника и Цхромос у јединствено подузеће Цхромос, кемијска индустрија Загреб, са око 200 радника у погонима у Загребу и Самобору. Истраживачки институт Цхромос основан је 1955. године и усмјерен је на синтезу полимера.
Индустријски развој Цхромоса додатно је унапријеђен повезивањем с подузећима Катран и Плива, која је производила боје до 1962. године. Велика интеграција догодила се 1964. године оснивањем Кемијског комбината Цхромос – Катран – Кутрилин, који је постао водећи произвођач у бившој Југославији. Током седамдесетих година у овај комбинат су укључена и подузећа Лабуд из Загреба и Свјетлост из славонских Лужана.
На врхунцу развоја, комбинат Цхромос изградио је модерни производни комплекс на Житњаку, који данас заузима око 100.000 квадратних метара, уз неколико помоћних објеката и лабораторија. Крајем седамдесетих година запошљавао је око 3.900 радника, производио 180.000 тона различитих кемијских производа и извозио у двадесетак земаља, од којих је највећи извоз био у Совјетски Савез. Осамдесетих година Цхромос-Катран-Кутрилин са 4.500 запослених био је највећи произвођач ове врсте производа у регији, испред словенског Хелиоса и српске Зорке Шабац, која данас послује кроз неколико твртки.
У то вријеме подигнут је и пословни торањ Цхромос на углу Вуковарске и Хеинзелове улице у Загребу, један од симбола источног дијела града. Изграђен 1989. године по пројекту архитеката Маријана Turkuлина и Петра Вовка, овај небодер висок 15 спратова и 60 метара сматра се посљедњим високим објектом подигнутим у Загребу прије Домовинског рата. Некада је био средиште комбината, а данас у њему послује неколико десетина подузећа са око 600 запослених.
Приватизација 1993. године раздвојила је комбинат Цхромос на 16 самосталних компанија. Четири од њих су затворене у наредним годинама, док су остале наставиле с радом под различитим власницима. Творница смола Цхромос послује данас у склопу Сцотт Бадер групе, док самоборски Цхромос д.д. и даље производи графичке боје. Некадашња Цхромос Арома наставља као Ирекс Арома у Јастребарском, док Цхромос Арго, Катран, Кутрилин ТПВ, Комицро, Свјетлост и Хемпел и даље функционишу.
Занимљива је и прича о некретнинама Цхромоса у Загребу. Слободан Праљак, који је био предсједник Управног одбора Цхромос боје и лакови д.д. од октобра 1995. до јуна 1996. године, каснији хашки осуђеник, повезан је с продајом земљишта површине 27.000 квадратних метара 1999. године фирми Октавијан д.о.о., чији је власник био управо Праљак. Земљиште је продато за четири милиона и 400 хиљада њемачких марака, а данас се на тој локацији налази пословни центар. Извјештај Државне ревизије из 2003. године указује да је земљиште продато испод процијењене вриједности, за скоро два милиона ДЕМ мање него што је процијењена вриједност и трошкови стицања додатне површине.
Цхромос боје и лакови са Житњака продани су 2001. године словеначком Хелиосу из Домжала, некадашњем главном конкуренту на тржишту. Тачан износ трансакције није познат, али медији су процјењивали да је преостала имовина Цхромос боје и лакова тада вриједила око 15 милиона еура. Хелиос је потом откупио удјеле малих дионичара, чиме је стекао власништво над погоном, брендовима и патентима. Аустријска компанија Ринг Interнатионал Холдинг продала је Хелиос јапанској компанији Кансаи Паинт 2017. године за 572 милиона еура.
Ова прича о распаду једног од индустријских дивова и гашењу производње у посљедњем преосталом подузећу које је настало из комбината Цхромос, представља важан сегмент шире слике приватизације и пропадања хрватске индустријске баштине. Иако је Цхромос боје и лакови д.д. прошлу годину завршио с добити, након 106 година постојања прелази у статус велетрговине, враћајући се тако на почетке из 1920. године, када је Bernард Мостер основао малу радионицу за производњу боја.
