Пуних 25 година трајала је борба брачног пара Реџе и Едине Хоџић за останак у Сједињеним Америчким Државама. Али, пресуда Првог апелационог суда, донесена 19. марта 2026, званично одбија и посљедњи покушај Хоџићевих да пониште своје налоге за депортацију.
Хоџићи су у Америку стигли 2000. године бјежећи од наводно војних тензија у Санџаку, а временом су постали познато име у правосудном систему Нове Енглеске.
Упркос тврдњама пара о вјерском прогону, непобитна је чињеница да су користили фалсификоване словеначке пасоша за улазак у земљу. Суд је остао при ставу владе да их њихова почетна „тендециозна, лажна представа“ трајно дисквалификује од добијања сталног боравка.
Ова посљедња правна битка ставила је породицу наспрам правног тима који је заступао главну тужитељку Памелу Бонди
Средишњи дио посљедњег правног спора односио се на то да ли је Одбор за имиграционе жалбе морао да поново отвори случај након одлуке Врховног суда из 2021. године у предмету Низ-Цхавез против Гарланд, која је промијенила правила о начину на који влада мора да обавијести странце о саслушањима за депортацију.
Хоџићи су тврдили да је дошло до техничке грешке у њиховим оригиналним документима те да им се требало омогућити да поново поднесу захтјев за „отказивање депортације“ на основу вишедеценијског боравка.
Депортација као „смртна пресуда“
Такође су изнијели потресне доказе о специјализованим операцијама њихове ћерке Еме и Едининој терминалној болести јетре, тврдећи да би депортација представљала „смртну пресуду“ због недостатка адекватне медицинске његе у Сјеверној Македонији или Србији.
Међутим, трочлано судско вијеће предвођено судијом Гелпíјем навело је да су им руке у овом случају везане.
Суд је такође одбацио уставне аргументе пара, укључујући тврдњу да депортација крши њихово право на „породични интегритет“. Пресуда је навела да Хоџићи нису довољно разрадили те аргументе у својим поднесцима да би оправдали да одлуке владе буде прекоренута у њихову корист.
Овом пресудом Министарство правде под вођством Памеле Бонди оправдало налоге за депортацију. Реџо Хоџић је сада предвиђен за депортацију у Сјеверну Македонију или Србију, док је Едина Хоџић упућена назад у бившу Југославију (не наводећи се тачно гдје), чиме се завршава правна сага дуга четврт вијека.
