Грађани БиХ протеклих неколико мјесеци нафту и нафтне деривате плаћају по значајно вишим цијенама усљед рата у Ирану и затварања Ормуског мореуза.
И зато је ситуација у Сједињеним Државама посебно важна за Европу, па и потрошаче у БиХ, јер та земља има законе који омогућавају америчком предсједнику да усљед националне кризне ситуације, попут високе цијене енергената уведе рестрикције извоза америчке нафте и нафтних деривата на глобална тржишта. С обзиром на то да су САДтренутно највећи извозник нафте на свијету, ако би та мјера била уведена, цијене нафте и нафтних деривата у Европи би могле бити значајно веће од садашњег, већ високог нивоа.
Аналитичари истичу да тренутна администрација у САД, уочи важних парламентарних избора у новембру, има велики мотив да снизи цијене нафте и нафтних деривата, јер то већ традиционално има кључни утицај на резултате избора.
САД се надају да ће ускоро бити могуће постићи договор с Ираном, у којем случају би цијене можда остале више у односу на период прије рата, али ипак разумно ниске да их потрошачи не осјете превише. Међутим, ако до договора до избора не дође, САД би могле увести ову мјеру да покушају утицати на смањење забринутости домаће јавности.
Здравко Миловановић, експерт за енергетику из Бањалуке, за „Независне“ каже да тржиште нафте и нафтних деривата функционише по принципу спојених посуда, и у случају било којих ванредних околности, попут ратних сукоба или других догађаја више силе, посљедице по глобално тржиште могу бити значајне.
„Такви поремећаји готово се одмах одражавају на глобално тржиште и доводе до промјена цијена, које се углавном формирају на основу понуде и потражње. Поједине земље имају одређени утицај на тржиште нафтних деривата, али се цијена сирове нафте прије свега одређује глобалним тржишним кретањима“, истиче он.
На питање шта ако САД, као највећи свјетски произвођач нафте, одлуче да уведу рестрикције, он истиче да, иако БиХ не набавља нафту директно из те земље, то би утицало и на њу, јер све зависи од глобалног тржишта.
„То би утицало на глобално тржиште и вјероватно довело до раста свјетских цијена нафте. Посљедице би се, посредно, осјетиле и на нашем тржишту. САД настоје да извозе што више производа са додатом вриједношћу, односно прерађених нафтних деривата, јер они остварују већу економску вриједност од извоза саме сирове нафте. На тај начин већи дио вриједности остаје у домаћој привреди и преради“, наглашава он.
Познати амерички аналитичар Питер Зајен, који је још за вријеме администрације Барака Обаме предвидио да ће САД ускоро одустати од одржавања глобалног поретка, наводећи геополитичке разлоге због којих ће се то десити, сада тврди да је неизбјежно да ће Америка увести барем нека ограничења на извоз својих нафтних деривата како би заштитила своје потрошаче.
Он истиче да ће то имати несагледиве посљедице по глобална тржишта, а посебно за дио Азије и Европу, који немају значајне домаће производне капацитете.
Дио енергетских експерата, попут Мирзе Кушљугића, сматра да ће та чињеница натјерати свијет на бржу енергетску транзицију како би се смањила овисност од фосилних горива. Он, наиме, сматра да БиХ мора бити усклађена с европском енергетском политиком, на чије тржиште и стандарде се ослања.
„Зато морамо ускладити своју енергетску политику с европском, али кроз призму властитог интереса. До сада нисмо постављали основно питање за што нам треба енергетска транзиција. Ми то често доживљавамо као нешто што нам се намеће због EU, уз аргумент да имамо довољно угља. Међутим, сада морамо поставити кључна питања како ћемо се даље кретати имајући у виду глобална кретања“, истиче он.
