Власти у Подгорици и ове године су донијеле одлуку да Црна Горазванично учествује у хрватском обиљежавању злочиначке акције „Олуја” у Книну, истовремено игноришући комеморативно сјећање на страдале Србе, односно церемонију коју заједнички организују Србијаи Република Српска у Мркоњић Граду. Док се српски народ сјећа својих жртава и етничког чишћења које је 1995. починила Туђманова Хрватска, подгорички режим најавио је слање отправника послова из амбасаде у Загребу као „израз уважавања према држави домаћину и званичним државним обиљежавањима”.
То су за „Вијести” потврдили из црногорског Министарства спољних послова којим руководи Ервин Ибрахимовић, челник Бошњачке странке, оцјењујући овакав поступак као „дио уобичајене дипломатске праксе”. Лист наводи и да им из Министарства одбране нису одговорили да ли су добили позив да присуствују догађају и на питање ако јесу, хоће ли имати војног представника у Книну, а уколико неће, зашто. То, међутим, не мијења чињеницу да је актуелна владајућа већина у Подгорици, предвођена премијером Милојком Спајићем, и уз учешће предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића, лидера Нове српске демократије – који су на власт дошли захваљујући српским гласовима – претходних година, као и ове, наставила овакву праксу, како сами кажу „уважавања према Хрватској”. Заправо, праксу какву је увео још режим Мила Ђукановића, пише Политика.
Разлика је, међутим, у томе што су многи у почетку вјеровали да ће садашња власт у Црној Гори заштитити српски народ и бранити његова основна права, али одлуке попут слања представника у Книн доказују све супротно. Овакав поступак црногорске владе јуче је коментарисао и предсједник Србије Александар Вучић, рекавши да је то само почетак јер ће у будућности бити још таквих одлука, као и да су Срби наивно повјеровали да су 2020. године дошле промјене које ће значити другачији однос према Србији и српском народу.
Учествују од 2018.
Кад је ријеч о учешћу у хрватском обиљежавању „Олује”, још 2018. по наређењу тадашњих власти предвођених Ђукановићем Црна Гора се укључила у прославу злочиначке акције и прогона Срба. Управо је овакав потез тада сметао Демократском фронту, чији су многи чланови данас дио власти. Из ДФ-а су те 2018. захтијевали заказивање ванредне сједнице Скупштине Црне Горе, због „жалосне одлуке црногорских власти која се наругала српским цивилима, жртвама тог прогона”.
А након слања војног представника 2018. Ђукановићев режим поновио је исти сценарио и 2019. године, за шта је представник Социјалистичке народне партије Богдан Божовић још тада оцијенио да оваква одлука не изненађује. „Навикли смо да срозавање угледа и достојанства Црне Горе, стечених кроз вишевјековну борбу за слободу и правду, за актуелну власт нема граница”, поручио је тада Божовић.
Истина је да је Ђукановић од 2018. у Книн слао војног представника, а да актуелне власти из Подгорице, на примјер, прошле године нису упутиле војног, већ дипломатског изасланика, уз образложење министра одбране Драгана Краповића (Демократе) да је такву одлуку донио уважавајући историјски и регионални контекст, као и осјетљивост теме „Олује”.
Славље уз Томпсона и усташко знаковље
То, међутим, не мијења чињеницу да Црна Гора са званичног нивоа учествује у величању злочиначке операције коју Загреб слави као „дан побједе и домовинске захвалности” и „дан бранитеља”. Јер на догађаје попут оног у Книну – уз који се у неком од хрватских градова уз много пажње редовно организују и концерти Марка Перковића Томпсона, који отворено велича усташтво, а све то пропраћено је масовним истицањем симбола из времена НДХ – они који поштују историјске чињенице и жртве једноставно не иду. Они посјећују комеморативне скупове уз сјећање на страдале и прогнане, попут оног у Мркоњић Граду.
Можда овакав поступак Подгорице не изненађује ни због чињенице да је недавно на Самиту у Тивту Европска унија – Западни Балкан хрватски премијер Андреј Пленковићпоставио услове Црној Гори за напредак на путу ка EU. Уз „поврат” школског једрењака „Јадран” Хрватској, неки од захтјева односили су се управо на отворена питања повезана с ратним сукобима деведесетих.
Одлуку да представник Владе Црне Горе присуствује обиљежавању у Книну предсједник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић оцијенио је као дубоко погрешан и срамотан политички чин, посебно имајући у виду страдање и масовно протјеривање српског становништва током те војне операције и након ње.
„Док се хиљаде породица са тугом присјећају својих најмилијих, изгубљених домова и избјегличких колона, представник Владе Црне Горе присуствује догађају на којем се ’Олуја’ обиљежава као побједа. Такав потез захтијева јасно објашњење Владе и одговор на питање: У чије име представник Црне Горе иде у Книн и какву поруку тиме шаље српском народу у Црној Гори?”, истакао је Дајковић.
Према његовим ријечима, посебно је поражавајуће што оваква одлука долази од власти у којој партиципирају и политички представници који себе називају Србима.
„Када се приближе избори, пуна су им уста српства, традиције, Цркве и заштите интереса српског народа. Међутим, када дође тренутак да се покаже минимум политичког достојанства према жртвама и прогнанима, наступа ћутање. Не тражимо од Црне Горе да се свађа с било ким нити да угрожава односе са сусједним државама. Тражимо само елементарно поштовање према људима који су изгубили своје најближе и према породицама које су у избјегличким колонама напустиле своје домове”, истакао је он.
Медојевић: Осмишљена операција етничког чишћења
Небојша Медојевић, бивши посланик и члан Одбора за безбједност и одбрану, поручио је да је операција „Олуја” осмишљена као акција државних власти Хрватске, с Фрањом Туђманом на челу, уз пуну политичку и логистичку подршку NATO-а, САД, Уједињеног Краљевства и Њемачке, преноси Тањуг.
„Ријеч је о операцији етничког чишћења, ратном злочину и злочину против човјечности”, навео је Медојевић, који је лидер Покрета за промјене.
Истакао је да је „овом војно-политичком акцијом учешће српског становништва у Хрватској сведено на статистичку грешку”.
Указао је да за ове ратне злочине и злочине против човјечности нико није одговарао.
