Међутим, иако је Варшава успјела изградити најјачу конвенционалну војску у Европској унији, нови изазови показују да су се можда спремали за „стари“ начин ратовања, док стварна пријетња постаје све више хибридна.
Након руске инвазије на Украјину 2022. године, Пољска је постала узор којем су многе европске владе тежиле. Док су се друге чланице НАТО-а бориле да достигну праг од два посто БДП-а издвајања за одбрану, Пољска је прошле године на војску потрошила невјероватних 4,7 посто свог БДП-а, што је највиши проценат у цијелој Алијанси.
Са петом по величини популацијом у ЕУ и шестом економијом, Пољска данас посједује највећу стајаћу војску у блоку. Ипак, стручњаци упозоравају да бројеви нису све.
Иако Пољска посједује импресиван арсенал тенкова и авиона, недавни инциденти указују на рањивост система. Упади руских дронова у пољски ваздушни простор и саботажа кључне жељезничке пруге за доставу помоћи Украјини показали су да конвенционална армија није довољна против хибридног ратовања.
„Почели смо се припремати за конвенционални рат. Испоставило се да јефтинија средства, попут дронова, могу бити веома успјешна и остварити важне тактичке добитке, нарочито у поређењу са скупим, конвенционалним наоружањем“, признао је пољски замјеник министра одбране Паwел Залеwски у интервјуу за Wасхингтон Пост
Случај из септембра прошле године, када је око 20 руских дронова ушло у пољски простор, био је јасан аларм.
„Не можете подизати борбене авионе сваки пут да бисте оборили пар дронова,“ каже Каи-Олаф Ланг, експерт за Пољску са Њемачког института за међународне и сигурносне послове.
Пољска сигурносна политика деценијама се ослањала на блиску сарадњу са САД-ом. Међутим, повратак Доналда Трумпа у Бијелу кућу донио је нове неизвјесности. Најава повлачења америчког особља и опреме са аеродрома Јасионка код Рзесзоwа, који је био главно чвориште за помоћ Украјини, изазвала је нелагоду у Варшави.
Тренутно се у Пољској налази око 8.500 америчких војника, што је пад у односу на почетак 2025. године када их је било 10.000. Додатни шок услиједио је са новом америчком стратегијом националне сигурности која умањује руску пријетњу, фокусирајући се више на миграције. За Пољску, Русија остаје „егзистенцијална пријетња“.
Генерални секретар НАТО-а, Марк Рутте, био је јасан у свом недавном обраћању: Европа не може опстати без америчког нуклеарног кишобрана. Према његовим ријечима, ако би се Европа одлучила на потпуну војну самосталност, издвајања би морала скочити на 10% БДП-а, уз изградњу сопственог нуклеарног арсенала, што би коштало милијарде.
Пољска се сада налази пред тешким задатком, како задржати моћну конвенционалну војску у коју је уложила огроман новац, а истовремено брзо развијати модерне, флексибилне технологије попут дронова и система за одбрану од саботажа.
„Руси најбоље разумију језик силе. Русија напада само оне који су слаби. Они не ризикују против јаких“, казао је Залеwски у интервјуу за Wасхингтон Пост.
